Јаков Заведејев

За другу употребу, погледајте страницу Свети апостол Јаков.

апостол Јаков

Свети апостол Јаков хришћански светитељ, један од дванаесторице апостола које је изабрао сам Исус Христ. Био је син Заведејев и брат Јована Богослова.

Јаков је рођен у Бетсаиди на Генезаретском језеру. На позив Исуса Христа оставио је рибарски занат и свога оца, па заједно са братом Јованом пошао за Христом. У Јеванђељу по Матеју пише: „Идући одатле даље, Исус опази другу двојицу браће, Јакова Заведејева и брата му Јована, у лађици, с оцем, гђе крпе мреже. Позва их. Они одмах оставе лађицу и свог оца те пођу за њим“. У Јеванђељу се спомиње да се налазио међу тројицом апостола, којима је Исус Христос откривао највеће тајне, пред којима се преобразио на гори Тавору и пред којима је туговао пред Своје страдање у Гетсиманском врту.

Такође у хришћанској традицији се помиње да је после пријема Духа Светога проповедао Јеванђеље по разним странама, и ишао је до Шпаније. По повратку из Шпаније стану се Јевреји с њим препирати о Светом писму, па не могући му никако одолети најмили су некога мађионичара Хермогена. Међутим и Хермоген, и Филип, ученик Хермогенов су се крстили када су чули Јаковову проповед. Тада су га Јевреји оптужили Ироду и наговорили некога Јосију да оклевета апостола. Овај Јосија се видећи муженствено држање Јаковљево и чувши његову јасну проповед о Истини, покајао се и поверовао у Христа. Међутим када је Јаков осуђен на смрт, тада је и овај Јосија такође осуђен на смрт. Ходећи на губилиште Јосија је молио Јакова да му опрости грех клевете. А Јаков га је загрлио и рекао му: „мир теби и опроштај!" обојица су посечени мачем 45. године у Јерусалиму. Тело његово је однето у Шпанију, где се према сведочењима верника на његовом гробу и до данас догађају чудесна исцељења.

У јеванђељу по Марку заузима друго место одмах после Светог Петра, а у јеванђељу по Матеју заузима треће место након Светог Петра и Светог Андреја. На трећем месту по важности је у јеванђељу по Луки, што говори о његовој важности међу апостолима.

Српска православна црква слави га 30. априла по црквеном, а 13. маја по грегоријанском календару.

Литература

• Охридски пролог, Владика Николај Велимировић

Спољашње везе

• Охридски пролог за 30. април (13. мај) (језик: српски)