Fizičke konstante
Изглед
Fizička konstanta je fizička veličina za koju se smatra da je po prirodi univerzalna i nepromenjiva s vremenom.
U nauci se javljaju brojne fizičke konstante, a među najpoznatije spadaju i brzina svetlosti u vakuumu c, gravitaciona konstanta G, Plankova konstanta h, i elementarno naelektrisanje e. Fizičke konstante se dimenziono mogu jako razlikovati: brzina svetlosti predstavlja najveću moguću brzinu u Univerzumu i izražena je dimenziono kao dužina podeljena s vremenom; s druge strane konstanta fine strukture α, koja karakteriše jačinu elektromagnetnih interakcija, je bezdimenziona.
Tabela univerzalnih konstanti
[уреди | уреди извор]Naziv
|
Simbol | Vrednost[1][2] | Relativna Standardna Neodređenost |
---|---|---|---|
Brzina svetlosti u vakuumu | 299 792 458 m·s−1 | određena | |
Njutnova Gravitaciona Konstanta | 84(80)×10−11 m3·kg−1·s−2 6,673 | 1.2 × 10−4 | |
Plankova konstanta | 6.626 069 57(29) × 10−34 J·s | 4.4 × 10−8 | |
Redukovana Plankova konstanta | 1.054 571 726(47) × 10−34 J·s | 4.4 × 10−8 |
Tabela elektromagnetnih konstanti
[уреди | уреди извор]Naziv
|
Simbol | Vrednost[3][2] (SI units) | Relativna Standardna Neodređenost |
---|---|---|---|
Permeabilnost vakuuma | 4π × 10−7 N·A−2 = 1.256 637 061... × 10−6 N·A−2 | određena | |
Permitivnost vakuuma | 8.854 187 817... × 10−12 F·m−1 | određena | |
Karakteristična impedanca vakuuma | 376.730 313 461... Ω | određena | |
Kulonova konstanta | 8.987 551 787... × 109 N·m2·C−2 | određena | |
elementarno naelektrisanje | 1.602 176 565(35) × 10−19 C | 2.2 × 10−8 | |
Borov magneton | 9.274 009 68(20) × 10−24 J·T−1 | 2.2 × 10−8 | |
Kvantna provodljivost | 7.748 091 7346(25) × 10−5 S | 3.2 × 10−10 | |
Obrnuta kvantna provodljivost | 12 906.403 7217(42) Ω | 3.2 × 10−10 | |
Džozefsonova konstanta | 4.835 978 70(11) × 1014 Hz·V−1 | 2.2 × 10−8 | |
Kvant magnetnog fluksa | 2.067 833 758(46) × 10−15 Wb | 2.2 × 10−8 | |
Nuklearni magneton | 5.050 783 53(11) × 10−27 J·T−1 | 2.2 × 10−8 | |
von Klicingova konstanta | 25 812.807 4434(84) Ω | 3.2 × 10−10 |
Tabela atomskih i nuklearnih konstanti
[уреди | уреди извор]Naziv
|
Simbol | Vrednost[4][2] (SI units) | Relativna Standardna Neodređenost | |
---|---|---|---|---|
Borov radijus | 5.291 772 1092(17) × 10−11 m | 3.2 × 10−9 | ||
Klasični radijus elektrona | 2.817 940 3267(27) × 10−15 m | 9.7 × 10−10 | ||
Masa elektrona | 9.109 382 91(40) × 10−31 kg | 4.4 × 10−8 | ||
Fermi Koplingova konstanta | 1.166 364(5) × 10−5 GeV−2 | 4.3 × 10−6 | ||
Konstanta fine strukture | 7.297 352 5698(24) × 10−3 | 3.2 × 10−10 | ||
Hartrijeva energija | 4.359 744 34(19) × 10−18 J | 4.4 × 10−8 | ||
Masa protona | 1.672 621 777(74) × 10−27 kg | 4.4 × 10−8 | ||
kvantum cirkulacije | 3.636 947 5520(24) × 10−4 m2 s−1 | 6.5 × 10−10 | ||
Ridbergova konstanta | 10 973 731.568 539(55) m−1 | 5.0 × 10−12 | ||
Thomsonov udarni presek | 6.652 458 734(13) × 10−29 m2 | 1.9 × 10−9 | ||
weak mixing angle | 0.2223(21) | 9.5 × 10−3 | ||
Efimov faktor | 22.7 |
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Ove vrednosti su date u tzv skraćenom obliku; broj u zagradama predstavlja standardnu neodređenost, koja predstavlja vrednost, pomnoženu sa relativnom standardnom neodređenošću.
- ^ а б в P.J. Mohr, B.N. Taylor, and D.B. Newell (2011), "The 2010 CODATA Recommended Values of the Fundamental Physical Constants" (Web Version 6.0). This database was developed by J. Baker, M. Douma, and S. Kotochigova. Available: http://physics.nist.gov/constants [Thursday, 02-Jun-2011 21:00:12 EDT]. National Institute of Standards and Technology, Gaithersburg, MD 20899.
- ^ The values are given in the so-called concise form; the number in brackets is the standard uncertainty, which is the value multiplied by the relative standard uncertainty.
- ^ Ove vrednosti su date u tzv skraćenom obliku; broj u zagradama predstavlja standardnu neodređenost, koja predstavlja vrednost, pomnoženu sa relativnom standardnom neodređenošću.