Пређи на садржај

Планкова константа

С Википедије, слободне енциклопедије
Спомен плоча посвећена Планку и проналаску Планкове константе на Хумболтовом универзитету у Берлину: „У овој кући предавао је Макс Планк, проналазач елементарног кванта дејства h, од 1889 до 1928. године."

Планкова константа (означава се са h) је физичка константа која се користи за описивање најмање могуће вредности енергије, једног кванта. Често се уместо Планкове константе користи и редукована Планкова константа (позната и као Диракова константа, означава се као , а чита "h-прецртано“, "h са цртом“, (по изгледу који личи на ћирилично слово ћ) "ће” или "ћ”

Планкова константа и редукована Планкова константа се користе за описивање квантовања, појаве код субатомских честица (попут електрона и фотона) да се неке физичке величине јављају у одређеним износима уместо да се континуално мењају по свим могућим вредностима.

Планкова константа због честог фигурисања у квантномеханичким изразима има значајну улогу у физици, а добила је име по Максу Планку који ју је увео приликом израчунавања зрачења црног тела.

Планкова константа се може експериментално мерити. Данас усвојена вредност Планкове константе[1] износи:

Јединице, вредност и симболи

[уреди | уреди извор]

Вредност Диракове константе:

Уникод резервише кодна место U+210E () за Планкову константу а U+210F () за Диракову константу.

Порекло Планкове константе

[уреди | уреди извор]

Употреба

[уреди | уреди извор]

Дакле, може се да се сматра „квантом момента импулса".

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]