Skušovke
| Skušovke | |
|---|---|
| |
| Žutorepa tuna (Thunnus albacares) | |
| Naučna klasifikacija | |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Actinopterygii |
| Red: | Perciformes |
| Podred: | Scombroidei |
| Porodica: | Scombridae Rafinesque, 1815 |
| Potfamilije | |
Skušovke (Scombridae) su familija skuša, tuna, i bonita, koja obuhvata mnoge važne i poznate prehrambene ribe. Ova familija sadrži 51 vrstu u 15 rodova i dve potfamilije. Sve vrste su u potfamiliji Scombrinae, izuzev Gasterochisma melampus, koja je jedni pripadnik podfamilije Gasterochismatinae.[3]
Skušovke imaju dva leđna peraja i seriju malih peraja iza stražnjeg leđnog i analnog peraja. Kaudalno peraje je podeljeno i kruto, sa vitkom, grebenastom osnovom. Prvo (bodljikavo) dorzalno peraje i karlična peraja normalno se uvlače u telesne brazde. Dužine vrsta variraju od 20 cm (7,9 in) kod ostrvske skuše do zabeleženih 4,58 m (15,0 ft) kod ogromne atlantske plavooke tune.
Skušovke su generalno predatori u otvorenom okeanu, i nalaze se širom sveta u tropskim i umerenim vodama. One imaju sposobnost postizanja znatne brzinu, zbog visoko hidrodinamičnog tela i uvlačenja peraja. Neki članovi porodice, a posebno tune, poznate su po tome što su delimično endotermične (toplokrvne), što je svojstvo koja im pomaže da održe veliku brzinu i aktivnost. Ostale adaptacije uključuju veliku količinu crvenih mišića, što omogućava održavanje aktivnosti tokom dužih perioda. Prema postojećim zapisima dva najbrža skombrida su vahu i žutoperajna tuna, koji mogu postići brzinu od 75 km/h (47 mph).[4][5]
Klasifikacija
[уреди | уреди извор]Džordan, Everman i Klark (1930) su podelili ove ribe u četiri familije: Cybiidae, Katsuwonidae, Scombridae, i Thunnidae,[6] ali su ih taksonomi kasnije klasifikovali u jednu familiju, Scombridae.[7][8]
Svetska fondacija za prirodu i Londonsko zoološko društvo su zajedno izdali njihov „Izveštaj živuće plave planete” dana 16. septembra 2015. godine, u kome navode da je došlo do dramatičnig pada od 74% u svetskim zalihama riba ovog reda između 1970 i 2010, i da je globalna sveukučna „populaciona veličina sisara, ptica, reptila i riba prepolovljena u odnusu na prosek od pre samo 40 godina”.[9]
Postojeća 51 vrsta je u podeljena u 15 rodova i dve podfamilije, pri čemu je podfamilija Scombrinae dodatno grupisana u četiri plemena:
- Familija Scombridae
- Podfamilija Gasterochismatinae[3][10]
- Rod Gasterochisma
- Podfamilija Scombrinae[3]
- Pleme Scombrini
- Rod Rastrelliger
- Rod Scomber
- Pleme Scomberomorini
- Rod Acanthocybium
- Rod Grammatorcynus
- Rod Orcynopsis
- Rod Scomberomorus
- Pleme Sardini
- Rod Sarda
- Rod Cybiosarda
- Rod Gymnosarda
- Pleme Thunnini[11].[12][13] – tune
- Rod Allothunnus
- Rod Auxis
- Rod Euthynnus
- Rod Katsuwonus
- Rod Thunnus
- Pleme Scombrini
Hronologija rodova
[уреди | уреди извор]Vrste
[уреди | уреди извор]- Acanthocybium solandri (Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1832)
- Allothunnus fallai Serventy, 1948
- Auxis rochei (Risso, 1810)
- Auxis thazard (Lacepède, 1800)
- Cybiosarda elegans (Whitley, 1935)
- Euthynnus affinis (Cantor, 1849)
- Euthynnus alletteratus (Rafinesque, 1810)
- Euthynnus lineatus Kishinouye, 1920
- Gasterochisma melampus Richardson, 1845
- Grammatorcynus bicarinatus (Quoy and Gaimard, 1825)
- Grammatorcynus bilineatus (Rüppell, 1836)
- Gymnosarda unicolor (Rüppell, 1836)
- Katsuwonus pelamis (Linnaeus, 1758)
- Orcynopsis unicolor (E. Geoffroy Saint-Hilaire, 1817)
- Rastrelliger brachysoma (Bleeker, 1851)
- Rastrelliger faughni Matsui, 1967
- Rastrelliger kanagurta (Cuvier, 1816)
- Sarda australis (Macleay, 1881)
- Sarda chiliensis (Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1832)
- Sarda orientalis (Temminck and Schlegel, 1844)
- Sarda sarda (Bloch, 1793)
- Scomber australasicus Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1832
- Scomber colias Gmelin, 1789
- Scomber japonicus Houttuyn, 1782
- Scomber scombrus Linnaeus, 1758
- Scomberomorus brasiliensis Collette, Russo and Zavala-Camin, 1978
- Scomberomorus cavalla (Cuvier, 1829)
- Scomberomorus commerson (Lacepède, 1800)
- Scomberomorus concolor (Lockington, 1879)
- Scomberomorus guttatus (Bloch and Schneider, 1801)
- Scomberomorus koreanus (Kishinouye, 1915)
- Scomberomorus lineolatus (Cuvier, 1829)
- Scomberomorus maculatus (Mitchill, 1815)
- Scomberomorus multiradiatus Munro, 1964
- Scomberomorus munroi Collette and Russo, 1980
- Scomberomorus niphonius (Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1832)
- Scomberomorus plurilineatus Fourmanoir, 1966
- Scomberomorus queenslandicus Munro, 1943
- Scomberomorus regalis (Bloch, 1793)
- Scomberomorus semifasciatus (Macleay, 1883)
- Scomberomorus sierra Jordan and Starks in Jordan, 1895
- Scomberomorus sinensis (Lacepède, 1800)
- Scomberomorus tritor (Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1832)
- Thunnus alalunga (Bonnaterre, 1788)
- Thunnus albacares (Bonnaterre, 1788)
- Thunnus atlanticus (Lesson, 1831)
- Thunnus maccoyii (Castelnau, 1872)
- Thunnus obesus (Lowe, 1839)
- Thunnus orientalis (Temminck and Schlegel, 1844)
- Thunnus thynnus (Linnaeus, 1758)
- Thunnus tonggol (Bleeker, 1851)
Podvrste
[уреди | уреди извор]- Auxis rochei eudorax Collette and Aadland, 1996
- Auxis rochei rochei (Risso, 1810)
- Auxis thazard brachydorax Collette and Aadland, 1996
- Auxis thazard thazard (Lacepède, 1800)
- Sarda chiliensis chiliensis (Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1832)
- Sarda chiliensis lineolata (Girard, 1858)
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Collette, B.; Boustany, A.; Carpenter, K.E.; Di Natale, A.; Fox, W.; Graves, J.; Juan Jorda, M.; Miyabe, N.; Nelson, R.; Oxenford, H. & Uozumi, Y. (2011). „Gasterochisma melampus”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2011: e.T170340A6756181. doi:10.2305/IUCN.UK.2011-2.RLTS.T170340A6756181.en. Приступљено 26. 12. 2017.
- ^ „Scombrinae”. Integrated Taxonomic Information System. Приступљено 1. 11. 2012.
- ^ а б в Orrell, T.M.; Collette, B.B; Johnson, G.D. (2006). „Molecular data support separate Scombroid and Xiphioid Clades” (PDF). Bulletin of Marine Science. 79 (3): 505—519. Приступљено 28. 10. 2012.
- ^ Johnson, G.D. & Gill, A.C. (1998). Paxton, J.R. & Eschmeyer, W.N., ур. Encyclopedia of Fishes. San Diego: Academic Press. стр. 190. ISBN 978-0-12-547665-2.
- ^ Block, Barbara A.; Booth, David; Carey, Francis G. (1992). „Direct measurement of swimming speeds and depth of blue marlin” (PDF). Journal of Experimental Biology. Company of Biologists Ltd. 166: 267—284. ISSN 0022-0949. Приступљено 19. 9. 2012.
- ^ David Starr Jordan, Barton Warren Evermann and H. Walton Clark (1930). Report of the Commission for 1928. U.S. Commission for Fish and Fisheries, Washington, D.C.
- ^ „Gasterochisma melampus”. Integrated Taxonomic Information System. Приступљено 18. 4. 2006.
- ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2006). "Scombridae" на Фиш бејсу. [верзија на датум: January 2006]
- ^ Rongxing Guo (2005). Cross-Border Resource Management (3rd изд.). Elsevier. стр. 215.
- ^ Graham, Jeffrey B.; Dickson, Kathryn A. (2004). „Tuna Comparative Physiology” (PDF). The Journal of Experimental Biology. 207 (23): 4015—4024. PMID 15498947. doi:10.1242/jeb.01267. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 09. 2015. г. Приступљено 20. 9. 2012.
- ^ „Tribe Thunnini Starks 1910”. PBDB.
- ^ Collette, B.B. (1999). „Mackerels, molecules, and morphology”. Ур.: Séret, B.; Sire, J.Y. Proceedings. 5th Indo-Pacific Fish Conference: Nouméa, New Caledonia, 3–8 November 1997. Paris: Société Française d'Ichtyologie [u.a.] стр. 149—164. ISBN 978-2-9507330-5-4.
- ^ Tanaka, Y.; Satoh, K.; Iwahashi, M.; Yamada, H. (2006). „Growth-dependent recruitment of Pacific bluefin tuna Thunnus orientalis in the northwestern Pacific Ocean”. Marine Ecology Progress Series. 319: 225—235. doi:10.3354/meps319225.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Sepkoski, Jack (2002). „A compendium of fossil marine animal genera”. Bulletins of American Paleontology. 364: 560. Архивирано из оригинала 20. 02. 2009. г. Приступљено 19. 5. 2011.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
- Skaphandrus.com Scombridae
