Anabaena
| Anabaena | |
|---|---|
| |
| Anabaena flosaquae | |
| Научна класификација | |
| Домен: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | традиционално Hormogoniophyceae
|
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | Anabaena
|
Anabaena (Анабена) је род модрозелених бактерија (алги). Припада реду Nostocales (ностокалес). Врсте овога рода су прокариотски организми који се налазе на трихалном ступњу организације. Ћелије у кончастим телима међусобно комуницирају преко плазмодезми.[1] Не образују колоније. Њихова кончаста тела су са саром (слузави омотач) или без. Могу бити појединачна или груписана у жбуниће. Врсте овога рода су широко распрострањене у води и изван ње. Многе врсте које живе у води често изазивају појаву познату као „цветање воде“[1]. Боја ћелија варира од плаво-зелене до жутозелене.[2]
Размножавају се хормогонијама и акинетима.[3] Образују трајне споре (акинете) и хетероцисте.[1] Акинети се налазе између вегетативних ћелија, а могу бити појединачни или у групама од 2—5. Понекада се налазе уз хетероцисте. Хетероцисте су појединачне и налазе се између вегетативних ћелија.[2] Оне су сферног, елипсастог или цилиндричног облика. Углавном су веће од вегетативних ћелија.[3]
Значај
[уреди | уреди извор]Врсте овога рода врше фотосинтезу, и од пигмената имају хлорофил a, тако да имају значајну улогу у производњи кисеоника[4][1]. Сем тога што могу да врше фотосинтезу ови организми имају и способност везивања атмосферског азота тако да спадају у азотофиксаторе.[4] Неке врсте могу да живе у симбиози са вишим биљкама и да им обезбеђују једињења азота (нпр. Anabaena azollae са родом Azolla)[5]. Неке врсте се успешно користе за обезбеђивање азота земљишту на пиринчаним пољима, дајући и по 40 kg азота по хектару годишње. Коришћењем азоле (Azolla) годишње се може добити 120 — 310 kg по хектару.[5]
Врсте овога рода могу имати и штетно дејство, пошто њихово пренамножавање може довести до цветања воде и смањења концентрације кисеоника у воденој средини, опасног по остале организме. Неке врсте, нпр. Anabaena flos-aquae, стварају отровне супстанце — анатоксине које у већој мери имају штетан утицај на живи свет (уколико се ови отрови налазе у већој количини у води могу изазвати чак и смрт стоке која пије загађену воду).[5]
Врсте
[уреди | уреди извор]У овом роду се налазе 102 врсте (према сајту data.gbif.org).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Blaženčić, J. 2000. Sistematika algi. Beograd: NNK International. ISBN 978-86-23-23002-8
- ^ а б „Anabaena на silicasecchidisk.conncoll.edu”. Архивирано из оригинала 10. 02. 2009. г. Приступљено 28. 03. 2008.
- ^ а б „Anabaena на www.cyanodb.cz”. Архивирано из оригинала 06. 10. 2009. г. Приступљено 28. 03. 2008.
- ^ а б Anabaena на microbewiki.kenyon.edu
- ^ а б в „Anabaena на www-biol.paisley.ac.uk”. Архивирано из оригинала 05. 04. 2008. г. Приступљено 28. 03. 2008.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Anabaena на silicasecchidisk.conncoll.edu (језик: енглески)
- Anabaena на www.cyanodb.cz (језик: енглески)
- Anabaena на microbewiki (језик: енглески)
- Anabaena на www-biol.paisley.ac.uk (језик: енглески)
