Пређи на садржај

Томи Лапид

С Википедије, слободне енциклопедије
Јозеф Томи Лапид
Јозеф Томи Леви као новинар на суђењу Адолфу Ајхману 1961. године
Лични подаци
Датум рођења(1931-12-27)27. децембар 1931.
Место рођењаНови Сад, Краљевина Југославија
Датум смрти1. јун 2008.(2008-06-01) (76 год.)
Место смртиТел Авив, Израел
УниверзитетУниверзитет у Тел Авиву
Професијаправник, новинар
Породица
ДецаЈаир Лапид
28. фебруар 2003 — 4. децембар 2004.
Министар правде
28. фебруар 2003 — 4. децембар 2004.

Јозеф Томи Лапид (хебр. יוסף "טומי" לפיד‎, право име Томислав Лампел; Нови Сад, 27. децембар 1931Тел Авив, 1. јун 2008) је био израелски радио и телевизијски новинар, драматург, правник и политичар. Као политичар је био заговорник либералног секуларизма. Обављао је дужности заменика председника Владе Државе Израел и министра правде (2003-2004).

Биографија

[уреди | уреди извор]

Лапид је рођен 27. децембра 1931. године у Новом Саду (Краљевина Југославија) у породици мађарских Јевреја. Родитељи су му били Бела Лампел и Каталин.[1] Његова породица је на почетку Другог светског рата у Југославији, депортована у будимпештански гето, а његов отац је потом убијен у концентрационом логору. Лапида и његову мајку је сигурне смрти спасао Раул Валенберг, специјални изасланик Шведске у Будимпешти између јула и децембра 1944. године, који је издавао пасоше и пружио уточиште бројним Јеврејима у зградама означеним као шведска територија.

Након рата, преселили су се у Израел 1948. године, где добија посао у једном израелском листу на мађарском језику. Између 1950. и 1953. године је служио као радио-оператер у Израелским одбрамбеним снагама. Завршио је студије права 1957. године на Универзитету у Тел Авиву. Са супругом Шумалит је имао троје деце, међу којима је и син Јаир Лапид.

Новинарска каријера

[уреди | уреди извор]

Новинарску каријеру је започео у једном израелском листу на мађарском језику, а касније је постао утицајни публициста и генерални директор Израелске радиодифузне управе и председник Уније кабловских телевизија. Добитник је највеће израелске награде за новинарству 1998. године.

Политичка каријера

[уреди | уреди извор]

У политички живот је ушао крајем деведесетих година и убрзо постао председник странке. На изборима 1999. године, његова странка је добила девет мандата, а Лапид је први пут постао члан Кнесета. У време НАТО агресије на СР Југославију 1999. године, Лапид је јавно бранио српски народ и присећао се његове позитивне улоге у односу према Јеврејима за време Холокауста.

На изборима 2003. године, странка је освојила 15 мандата и постала трећа партија по снази. У Влади Аријела Шарона је био заменик председника Владе и министар правде између 28. фебруара 2003. и 4. децембра 2004. године.

Други ангажмани

[уреди | уреди извор]
Амерички председник Џорџ В. Буш са Пересом и Лапидом (скроз лево) у Музеју холокауста Јад Вашем у Јерусалиму (11. јануар 2008)

У јулу 2006. године, Лапид је именован за председника Саветодавног одбора Јад Вашема и изјавио је да то сматра „светом дужношћу“.

Такође је био председник Израелског шаховског друштва и почасни члан Фондације Раул Валенберг.

У тешком стању је 30. маја 2008. године пребачен у болницу у Тел Авиву. Преминуо је 1. јуна 2008. године, у 76. години, после борбе са раком.

Од марта 2011. године, некадашња Улица Нова 30 у Ветернику у Новом Саду, понела је нови назив - Улица Томија Лозефа Лапида. Таблу са именом улице су открили амбасадор Израела у Србији Артур Кол, градоначелник Новог Сада Игор Павличић и Шуламит Лапид, удовица Томија Лапида.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Сремац, Радован. „Порекло Јаира Лапида, мандатара за састав нове владе Израела”. Порекло. Приступљено 7. 5. 2021. 
  2. ^ „Улица Томија Лапида у Новом Саду”. Радио телевизија Србије. 15. март 2011.