Пређи на садржај

Чарлс III

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Чарлс III
Чарлс III 2023.
Лични подаци
Пуно имеЧарлс Филип Артур Џорџ
Датум рођења(1948-11-14)14. новембар 1948. (76 год.)
Место рођењаЛондон, Енглеска, Уједињено Краљевство
Породица
СупружникДајана Спенсер (в. 1981 —  р. 1996)
Камила, краљица Уједињеног Краљевства (в. 2005)
ПотомствоВилијам, принц од Велса
Принц Хари, војвода од Сасекса
РодитељиПринц Филип, војвода од Единбурга
Елизабета II
ДинастијаВиндзор
Краљ Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске и Британских доминиона
Период8. септембар 2022 —
Крунисање6. мај 2023.
ПретходникЕлизабета II
Чинфелдмаршал
маршал (РАФ)
адмирал флоте

Чарлс III (енгл. Charles III; Лондон, 14. новембар 1948), пуним именом Чарлс Филип Артур Џорџ (енгл. Charles Philip Arthur George), је краљ Уједињеног Краљевства и 14 других крунских земаља Комонвелта.

Чарлс је рођен у Бакингемској палати током владавине свог деде по мајци, Џорџа VI, и имао је три године када је његова мајка, Елизабета II, ступила на престо 1952. године, када је постао престолонаследник. Проглашен је принцом од Велса 1958, а његова инвеститура је одржана 1969. године. Након што је дипломирао на Универзитету у Кембриџу, Чарлс је пет година служио у Краљевском ратном ваздухопловству и морнарици, од 1971. до 1976. године. Године 1981. оженио се леди Дајаном Спенсер, са којом је добио два сина: Вилијама и Харија. Развели су се 1996. године, након што су се обоје упустили у јавно познате ванбрачне афере. Дајана је умрла од последица повреда задобијених у саобраћајној несрећи следеће године. Чарлс се 2005. оженио својом дугогодишњом партнерком Камилом Паркер Боулз.

Као наследник, Чарлс је преузео службене дужности и ангажмане у име своје мајке. Основао је Принчев труст 1976. године, спонзорисао је Принчеве добротворне организације и био је покровитељ, председник или члан преко 800 других добротворних удружења и организација. Залагао се за очување историјских грађевина и важност архитектуре у друштву. У том смислу, створио је експериментални нови град Паундбери. Као еколошки активиста, Чарлс је подржавао органску пољопривреду и акције за спречавање климатских промена током свог управљања имањима Војводства Корнвол, што му је донело бројне награде и признања, као и похвале и критике због противљења генетски модификованој храни. Такође подржава хомеопатију и друге алтернативне лекове. Аутор је или коаутор 17 књига.

Чарлс је постао краљ након смрти своје мајке 8. септембра 2022. године.[1] Са 73 године постао је најстарија особа која је ступила на британски трон, након што је био и најстарији престолонаследник и принц од Велса у британској историји. Крунисан је у Вестминстерској опатији 6. маја 2023. године.

Принц од Велса

[уреди | уреди извор]
Фотографија Алана Ворена, 1972.

Чарлс је постављен за принца од Велса и грофа од Честера 26. јула 1958,[2] иако је његова инвеститура одржана тек 1. јула 1969, када га је крунисала његова мајка на телевизијској церемонији одржаној у замку Кернарфон;[3] био је контроверзан у Велсу због растућег велшког националистичког расположења.[4] Заузео је своје место у Дому лордова следеће године[5] и одржао је свој први говор 13. јуна 1974.[6] први краљевски који је говорио са говора од будућег Едварда VII 1884. године.[7] Поново је говорио 1975. године.[8]

Чарлс је почео да преузима више јавних дужности, оснивајући Принчев фонд 1976. године[9] и путујући у Сједињене Државе 1981. године.[10] Средином 1970-их изразио је интересовање да буде генерални гувернер Аустралије, на предлог аустралијског премијера Малколма Фрејзера; међутим, због недостатка ентузијазма јавности, од предлога није било ништа.[11] Као реакцију, Чарлс је прокоментарисао, "па, шта треба да мислите када сте спремни да урадите нешто да помогнете, а само вам кажу да нисте тражени?"[12]

Владавина

[уреди | уреди извор]
Обраћајући се шкотском парламенту 13. септембра 2022.

Чарлс је ступио на британски трон након смрти своје мајке 8. септембра 2022. Био је британски наследник са најдужим стажом, пошто је 20. априла 2011. премашио рекорд Едварда VII од 59 година.[13] Чарлс је био најстарија особа која је наследила британски престо, са 73 године. Претходни рекордер, Вилијам IV, имао је 64 године када је постао краљ 1830. године.[14]

Чарлс је одржао свој први говор нацији у 18 часова 9. септембра, у коме је одао почаст својој мајци и најавио именовање свог старијег сина Вилијама за принца од Велса.[15] Следећег дана, Приступни савет је јавно прогласио Чарлса за краља, а церемонија је по први пут преношена на телевизији.[16][17] Међу присутнима су били краљица Камила, принц Вилијам и британска премијерка Лиз Трас, заједно са њених шест живих претходника.[18] Проглас су прочитале и локалне власти широм Уједињеног Краљевства. Друге области су потписивале и читале сопствене прокламације, као што су то урадиле Шкотска, Велс, Северна Ирска, британске прекоморске територије, зависне државе, канадске провинције и аустралијске државе.[19]

Чарлс и Камила после њиховог крунисања

Чарлсово и Камилино крунисање је одржано у Вестминстерској опатији 6. маја 2023. године.[20] Планови су прављени дуги низ година, под кодним називом Операција Златна кугла.[21][22] Извештаји пре његовог ступања сугерисали су да ће Чарлсово крунисање бити једноставније од крунисања његове мајке 1953. године,[23] при чему се очекује да ће церемонија бити „краћа, мања, јефтинија и репрезентативнија за различите вере и групе у заједници – у складу са краљевом желе да одражавају етничку разноликост модерне Британије“.[24] Без обзира на то, крунисање је било обред Енглеске цркве, укључујући крунисање, помазање, испоруку кугле и устоличење.[25] У јулу су присуствовали националној служби захвалности где су Чарлсу уручене почасти Шкотске у катедрали Светог Џајлса.[26]

Чарлс и Камила су били у три државне посете и примили две. У новембру 2022. угостили су јужноафричког председника Сирила Рамафосу током прве званичне државне посете Британији за време Чарлсове владавине.[27] У марту следеће године, краљ и краљица су кренули у државну посету Немачкој; Чарлс је постао први британски монарх који се обратио Бундестагу.[28] Слично томе, у септембру је постао први британски монарх који је одржао говор из сената Француске током своје државне посете земљи.[29] Следећег месеца, краљ је посетио Кенију где се суочио са притиском да се извини за британске колонијалне акције. У говору на државном банкету, он је признао „гнусне и неоправдане акте насиља“, али се није формално извинио.[30]

У јануару 2024. Чарлс је подвргнут „корективној процедури“ на лондонској клиници за лечење бенигног увећања простате, што је резултирало одлагањем неких његових јавних ангажмана.[31] У фебруару је Бакингемска палата саопштила да је током лечења откривен рак, али да није реч о раку простате. Иако су његове јавне дужности биле одложене, пријављено је да ће Чарлс наставити да испуњава своје уставне функције током амбулантног лечења.[32] Објавио је изјаву у којој подржава своју подршку добротворним организацијама за борбу против рака и да је „остао позитиван“ на потпуни опоравак.[33] У марту, Камила га је замењивала у његовом одсуству на служби Дана Комонвелта у Вестминстерској опатији и у Ројал Мади у Вустерској катедрали.[34][35] Први велики јавни наступ од када му је дијагностикован рак имао је на ускршњој служби одржаној у капели Светог Ђорђа, у замку Виндзор, 31. марта.[36] Дана 26. априла је објављено да ће наставити да обавља јавне дужности након што је постигао напредак у лечењу рака.[37]

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Кристијан IX Дански
 
 
 
 
 
 
 
8. Ђорђе I Грчки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Лујза од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
4. Андреј од Грчке и Данске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Константин Николајевич
 
 
 
 
 
 
 
9. Олга Константиновна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Александра од Саксе-Алтенбурга
 
 
 
 
 
 
 
2. Принц Филип, војвода од Единбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Александар од Хесена и Рајне (1823—1888)
 
 
 
 
 
 
 
10. Лудвиг Александар од Батенберга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Countess Julia Hauke
 
 
 
 
 
 
 
5. Алиса од Батенберга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Лудвиг IV, велики војвода од Хесена и Рајне
 
 
 
 
 
 
 
11. Викторија од Хесена и Рајне
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Алиса од Велике Британије
 
 
 
 
 
 
 
1. Чарлс III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Едвард VII
 
 
 
 
 
 
 
12. Џорџ V
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Александра од Данске
 
 
 
 
 
 
 
6. Џорџ VI
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Френсис, војвода од Тека
 
 
 
 
 
 
 
13. Марија од Тека
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Мери Аделејд од Кембриџа
 
 
 
 
 
 
 
3. Елизабета II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Клод Боуз-Лајон, 13. гроф од Стратмора и Кингхорна
 
 
 
 
 
 
 
14. Клод Боуз-Лајон, 14. гроф од Стратмора и Кингхорна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Франсес Дора Смит
 
 
 
 
 
 
 
7. Елизабет Боуз-Лајон
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Charles Cavendish-Bentinck
 
 
 
 
 
 
 
15. Сесилија Кевендиш-Бентинк
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Caroline Louisa Burnaby
 
 
 
 
 
 

Породица

[уреди | уреди извор]

Први брак

[уреди | уреди извор]

Супружник

[уреди | уреди извор]
име слика датум рођења датум смрти
Дајана, принцеза од Велса
1. јул 1961. 31. август 1997.
  • брак разведен 1996.

Деца

[уреди | уреди извор]
име слика датум рођења супружник
Вилијам, принц од Велса
21. јун 1982. Кетрин, принцеза од Велса
Принц Хари, војвода од Сасекса
15. септембар 1984. Меган, војвоткиња од Сасекса

Други брак

[уреди | уреди извор]

Супружник

[уреди | уреди извор]
име слика датум рођења
Камила, краљица пратиља Уједињеног Краљевства
17. јул 1947.

Занимљивости

[уреди | уреди извор]
Портрет принца Чарлса из 1972. године.
  • Као принц Чарлс је први пут посетио Србију 13. септембра 1999, када је посетио британске трупе у јужној српској покрајини, Косову и Метохији.[38]
  • Друга посета принца Чарлса је била 2016 године,[39] где је провео два дана.[40] Ту посету су српски медији извештавали као прву посету,[41] после чега је наставио посету јужне српске покрајине, Косова и Метохије.[42] Током посете је одржао говор чији је уводни део био на српском.[43]
  • До самог ступања на престо се није изјашњавао о томе какво ће му бити краљевско име. Владари Уједињеног Краљевства могу да мењају своје име по ступању на престо, па је тако његов деда Џорџ VI пре него што је постао краљ био познат као „принц Алберт”. Било је гласина да је Чарлс разматрао име „Џорџ VII”, у част свог деде, пошто су владавине Чарлса I и Чарлса II биле турбулентне и непопуларне.[47]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Reuters (2022-09-08). „Britain's new monarch to be known as King Charles III”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-08. 
  2. ^ „No. 41460”. The London Gazette. 29. 7. 1958. стр. 4733. ; „The Prince of Wales – Previous Princes of Wales”. Prince of Wales. Архивирано из оригинала 11. 10. 2008. г. Приступљено 12. 10. 2008. 
  3. ^ „The Prince of Wales – Investiture”. Clarence House. Архивирано из оригинала 20. 10. 2008. г. Приступљено 12. 10. 2008. 
  4. ^ Jones, Craig Owen (2013). "Songs of Malice and Spite"?: Wales, Prince Charles, and an Anti-Investiture Ballad of Dafydd Iwan (PDF) (7th изд.). Michigan Publishing. стр. 1. Архивирано (PDF) из оригинала 22. 12. 2022. г. Приступљено 8. 5. 2023. 
  5. ^ „H.R.H. The Prince of Wales Introduced”. Hansard. 11. 2. 1970. HL Deb vol 307 c871. Архивирано из оригинала 19. 10. 2020. г. Приступљено 16. 10. 2019. ; „The Prince of Wales – Biography”. Prince of Wales. Архивирано из оригинала 9. 11. 2012. г. Приступљено 12. 10. 2008. 
  6. ^ „Sport and Leisure”. Hansard. 13. 6. 1974. HL Deb vol 352 cc624–630. Архивирано из оригинала 18. 10. 2020. г. Приступљено 16. 10. 2019. 
  7. ^ Shuster, Alvin (14. 6. 1974). „Prince Charles Speaks in Lords”. The New York Times. ISSN 0362-4331. OCLC 1645522. Архивирано из оригинала 29. 4. 2020. г. Приступљено 12. 6. 2018. 
  8. ^ „Voluntary Service in the Community”. Hansard. 25. 6. 1975. HL Deb vol 361 cc1418–1423. Архивирано из оригинала 27. 7. 2020. г. Приступљено 16. 10. 2019. 
  9. ^ „The Prince's Trust”. The Prince's Charities. Архивирано из оригинала 21. 9. 2008. г. Приступљено 12. 10. 2008. 
  10. ^ Ferretti, Fred (18. 6. 1981). „Prince Charles pays a quick visit to city”. The New York Times. OCLC 1645522. Архивирано из оригинала 29. 4. 2020. г. Приступљено 22. 8. 2013. 
  11. ^ Daley, Paul (9. 11. 2015). „Long to reign over Aus? Prince Charles and Australia go way back”. The Guardian. Архивирано из оригинала 13. 6. 2018. г. Приступљено 13. 6. 2018. 
  12. ^ David Murray (24. 11. 2009). „Next governor-general could be Prince Harry, William”. The Australian. Архивирано из оригинала 29. 4. 2020. г. Приступљено 12. 6. 2018. 
  13. ^ „Prince Charles becomes longest-serving heir apparent”. BBC News. 20. 4. 2011. Архивирано из оригинала 18. 7. 2015. г. Приступљено 30. 11. 2011. 
  14. ^ Rayner, Gordon (19. 9. 2013). „Prince of Wales will be oldest monarch crowned”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 20. 9. 2013. г. Приступљено 19. 9. 2013. 
  15. ^ „King Charles III pays tribute to his 'darling mama' in first address”. BBC News. 9. 9. 2022. Архивирано из оригинала 10. 9. 2022. г. Приступљено 9. 9. 2022. 
  16. ^ „Charles formally confirmed as king in ceremony televised for first time”. BBC News. 10. 9. 2022. Архивирано из оригинала 10. 9. 2022. г. Приступљено 10. 9. 2022. 
  17. ^ „Queen's Funeral Set for Sept. 19 at Westminster Abbey”. The New York Times. 10. 9. 2022. OCLC 1645522. Архивирано из оригинала 20. 9. 2022. г. Приступљено 20. 9. 2022. „"The state funeral for Queen Elizabeth II will be held at 11 a.m. Monday, Sept. 19, at Westminster Abbey, Buckingham Palace announced on Saturday."” 
  18. ^ Ratcliffe, Rebecca (10. 9. 2022). „Charles III is proclaimed King”. The Guardian. Архивирано из оригинала 10. 9. 2022. г. Приступљено 10. 9. 2022. 
  19. ^ Torrance, David (29. 9. 2022). The Accession of King Charles III (PDF). House of Commons Library. стр. 21. Архивирано (PDF) из оригинала 21. 4. 2023. г. Приступљено 25. 4. 2023. 
  20. ^ „Coronation on 6 May for King Charles and Camilla, Queen Consort”. BBC News. 11. 10. 2022. Архивирано из оригинала 11. 10. 2022. г. Приступљено 11. 10. 2022. 
  21. ^ Mahler, Kevin (14. 2. 2022). „Ghosts? Here's the true tale of things that go bump in the night”Неопходна новчана претплата. The Times. Архивирано из оригинала 28. 10. 2022. г. Приступљено 9. 9. 2022. 
  22. ^ Pepinster 2022.
  23. ^ Hyde, Nathan; Field, Becca (17. 2. 2022). „Prince of Wales plans for a 'scaled back' coronation ceremony with Camilla”. CambridgeshireLive. Архивирано из оригинала 8. 3. 2022. г. Приступљено 8. 3. 2022. 
  24. ^ Arasteh, Amira (23. 9. 2022). „King Charles III coronation: When is he officially crowned and what happens next?”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 23. 9. 2022. г. Приступљено 23. 9. 2022. ; Dixon, Hayley; Gurpreet, Narwan (13. 9. 2022). „Coronation for the cost of living crisis as King expresses wish for 'good value<span style="padding-right:0.2em;">'”Неопходна новчана претплата. The Times. Архивирано из оригинала 25. 9. 2022. г. Приступљено 14. 9. 2022. 
  25. ^ „King Charles III, the new monarch”. BBC News. 18. 9. 2022. Архивирано из оригинала 20. 9. 2022. г. Приступљено 13. 10. 2022. 
  26. ^ „King Charles III: Special Edinburgh day ends with gun salute and flypast”. BBC News. 5. 7. 2023. Архивирано из оригинала 1. 8. 2023. г. Приступљено 5. 7. 2023. 
  27. ^ Kirka, Danica (22. 11. 2022). „King Charles III welcomes S. African leader for state visit”. Associated Press. Архивирано из оригинала 25. 3. 2023. г. Приступљено 21. 9. 2023. 
  28. ^ Said-Moorhouse, Lauren; Foster, Max (30. 3. 2023). „King Charles becomes first British monarch to address German parliament”. CNN. Архивирано из оригинала 27. 9. 2023. г. Приступљено 21. 9. 2023. 
  29. ^ Said-Moorhouse, Lauren (1. 9. 2023). „King Charles makes historic speech at French senate as he hails 'indispensable' UK-France relationship”. CNN. Архивирано из оригинала 21. 9. 2023. г. Приступљено 21. 9. 2023. 
  30. ^ Foster, Max; Feleke, Bethlehem; Said-Moorhouse, Lauren (новембар 2023). „King Charles acknowledges Kenya's colonial-era suffering but stops short of apologizing”. CNN. Архивирано из оригинала 1. 12. 2023. г. Приступљено 6. 2. 2024. 
  31. ^ Coughlan, Sean (26. 1. 2024). „King Charles in hospital for prostate treatment”. BBC News. Архивирано из оригинала 26. 1. 2024. г. Приступљено 26. 1. 2024. 
  32. ^ Coughlan, Sean (5. 2. 2024). „King Charles III diagnosed with cancer, Buckingham Palace says”. BBC News. Архивирано из оригинала 5. 2. 2024. г. Приступљено 5. 2. 2024. 
  33. ^ Trapper, James (10. 2. 2024). „King Charles expresses 'lifelong admiration' for cancer charities”. The Guardian. Приступљено 11. 2. 2024. 
  34. ^ Holden, Michael (11. 3. 2024). „King Charles hails Commonwealth but misses annual celebrations”. Reuters. Приступљено 11. 3. 2024. 
  35. ^ „Queen Camilla steps in for King at Royal Maundy Service in Worcester”. ITV News. 28. 3. 2024. Приступљено 28. 3. 2024. 
  36. ^ Leigh, Suzanne; Gallagher, Charlotte (31. 3. 2024). „King Charles appears in public at Easter Sunday church service”. BBC News. Приступљено 31. 3. 2024. 
  37. ^ Coughlan, Sean (26. 4. 2024). „King Charles to resume public duties after progress in cancer treatment”. BBC News. Приступљено 26. 4. 2024. 
  38. ^ ”Посећене земље”, са принчевог званичног сајта [1]. Преузето 22. августа 2016.
  39. ^ "The Prince of Wales and The Duchess of Cornwall spend a first day in Serbia" [2]. Преузето 22. августа 2016.
  40. ^ "The Prince of Wales and The Duchess of Cornwall visit Novi Sad on the second day of the Royal visit to Serbia"[3]
  41. ^ Ратко Дмитровић: Принц Чарлс је посетио Косово 1999. године, у униформи британског војника [4]. Преузето 22. августа 2016.
  42. ^ "The Prince of Wales and The Duchess of Cornwall visit Kosovo" [5]
  43. ^ „Govor princa Čarlsa na srpskom jeziku”. youtube.com. 17. март 2016. Приступљено 11. септембар 2022. „Уводни део је на српском, остатак говора је на енглеском” 
  44. ^ "Покровитељства" [6]. Преузето 22. августа 2016.
  45. ^ HRH The Prince of Wales Becomes Royal Patron of the Friends of Mount Athos [7] Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јун 2016). Преузето 22. августа 2016.
  46. ^ „Prince Charles supports Burnley!” [Принц Чарлс навија за Барнли!]. bbc.co.uk (на језику: енглески). BBC. 16. фебруар 2012. Приступљено 13. јун 2022. 
  47. ^ Katie Sewell (13. јул 2022). „What Prince Charles could be called as King if he snubs Charles III”. express.co.uk (на језику: енглески). Express. Приступљено 8. септембар 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


краљ Уједињеног Краљевства
од 2022.
—
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чарлс_III&oldid=28685228”