Пређи на садржај

Провинција Мино

С Википедије, слободне енциклопедије
Провинција Мино обележена на мапи јапанских провинција 1868. године.

Мино (јап. 美濃国) је једна од 66 историјских провинција Јапана, која је постојала од почетка 8. века (закон Таихо из 703. године) до Мејџи реформи у другој половини 19. века. Мино је био континентална провинција у централном делу острва Хоншу, у области Тосандо.[1]

Царским декретом од 29. августа 1871. све постојеће провинције замењене су префектурама.[2]Територија провинције Мино одговара јужној половини данашње префектуре Гифу.[3][4]

Географија

[уреди | уреди извор]

Мино је једна од ретких континенталних провинција у Јапану, у централном делу острва Хоншу, у области Тосандо.[1] Мино се граничио са провинцијом Оми на западу и провинцијама Ечизен и Хида на северу. Са истока се граничио са провинцијом Шинано, а на југу са провинцијама Изе, Овари и Микава.[5]

Историја

[уреди | уреди извор]

Током периода Муромачи (1333-1573) провинција Мино била је под управом гувернера (шуго) из породице Токи. У хаосу грађанских ратова периода Сенгоку (1467—1600) године 1544. последњег гувернера Токи Јоринарија свргао је узурпатор Саито Досан и постао феудални господар (даимјо) целе провинције. Досанов зет Ода Нобунага освојио је Мино после седмогодишњег рата (1561—1567) и протерао Досановог унука Саито Тацуокија 1567. Уз провинцију Овари, Мино је био база Нобунагине моћи у ратовима за уједињење Јапана (1568—1582).[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 3). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. xviii. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. 
  2. ^ Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 5). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. 633. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. 
  3. ^ Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 3. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801. 
  4. ^ Chaplin, Danny (2018). Sengoku Jidai. Nobunaga, Hideyoshi and Ieyasu: Three Unifiers of Japan. CreateSpace. стр. 7—31. ISBN 978-1983450204. 
  5. ^ Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 2). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. xxiv. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. 
  6. ^ Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 61—63. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan. 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. XXIV. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. 
  • Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 3. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.