Пређи на садржај

Пантун

С Википедије, слободне енциклопедије
Пантун
Нематеријално културно наслеђе
РегионИндонезија, Малезија
Светска баштина Унеска
Унеско ознака01613
Датум уписа2020
Веб сајтhttps://ich.unesco.org/en/RL/pantun-01613

Пантун (Јави: ڤنتون) је малајски усмени песнички облик који се користи за изражавање сложених идеја и осећања.[1] Сстоји се од парних редова[2] и заснива се на ”АБАБ” шеми римовања.[3] Најкраћи пантун састоји се од два реда, познат као pantun dua kera на малајском, док најдужи пантун, pantun enam belas kerat, има 16 редова.[2] Пантун је дисјунктиван облик поезије који се увек састоји из два дела, при чему је први део уводна изјава звана pembayang или sampiran, која нема непосредну логичку или наративну везу са другом, односно завршном изјавом, званом maksud или isi.[4][3][5][6][7] Међутим, увек их повезују риме и друге вербалне асоцијације, попут игре речи или понављања звукова.[3] Постоји и прикривен, али неопходан однос, и прва изјава се често испостави као метафора друге.[3] Најпопуларнији облици пантуна су строфа од четири реда[3] и строфа од два реда,[8] који су оба истакнути у литератури и савременој популарној култури.[9]

Најранији књижевни записи о пантуну датирају из 15. века[3] као што је приказано у најважнијем малајском књижевном тексту, Малајски анали.[10] Пантун се сматра високом уметношћу и саставни је део класичне малајске књижевности. Такође је успевао као природни део свакодневне комуникације традиционалног малајског друштва и служио је као важно изражајно средство у малајским песмама,[11] ритуалима, сценским уметностима и у свим облицима приповедања.[12]

Пантун је уписан на УНЕСКО-ву листу нематеријалног културног наслеђа 2020. године.[13]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Према писцу За'аби, сматра се да је реч пантун настала од малајске речи сепантун[14] (Јави: سڤنتون) која значи „исто као и“.[15] Реч се користи да означи пословичну метафору или поређење,[4] тип говорне фигуре која се обично налази у традиционалним пантунима или пословицама из класичне малајске литературе.[14] Архаично значење пантуна на малајском језику такође се односи на облик пословице који се користи за индиректне референце,[16] који има сличну улогу пантуна као поезије, који се и даље углавном стварају у стиловима који приказују синдир (индиректне референце) и киас (аналогије).[17]

Друга теорија сугерише да је пантун настао од речи пенунтун[18] (водич),[19] од префикса за изградњу именица пе(н) и глагола тунтун (Јави: تونتون) или „водити“.[20] Као алтернативу, Брандштетер је предложио да реч потиче из тун а и његових сличних звучних варијанти у аустронежанским језицима, са више значења; капампангански тунтун (добро организован), тагалогски тонтон (искусни аранжман), старо-јавански тунтун (нит), атунтун (добро организован), матунтун (водити), и Тоба Батак пантун pantun(учтив или вредан поштовања). Ричард Олаф Винштет је подржао ово мишљење, напомињући да у многим аустронежанским језицима речи које сугеришу „нешто у редовима“ постепено добијају ново значење „добро поређаних речи“, у прози или у поезији.[11] Ари Велианто је сугерисао да пантун потиче од речи језика Минангкабау патунтун која значи „водич“.[21]

Историја

[уреди | уреди извор]

Неки научници верују да пантун претходи писмености и можда је стар колико и сам малајски језик.[22] Мухамед Хаџи Салех верује да су пантуни настали и ширили се из Шривиђаје, а највероватније из околине градова Палембанг или Малају. Када је Палембанг постао доминантнији, пантуни из два града били су познати становништву оног другог, и мада су користили исти језик, били су политички противници.[23] Ипак, традиција је достигла свој истанчани облик процватом класичне малајске књижевности 15. века.[3] [10] Значајна књижевна дела попут Малајских анала и Hikayat Hang Tuah садрже најраније писане примере пантуна.[10] [24]

Најмање 500 година, пантун се ширио из малајског језика трговинским путевима, лукама и миграцијама и постао најдинамичнији појединачни књижевни облик.[25] Данас је познат на најмање 40 малајских дијалеката и 35 немалајских језика на Малајском полуострву и многим острвима поморског југоистока Азије.[25] Популарност пантуна међу хибридних заједницама, као што су народи Перанакан, Чити и Кристанг, означава његов супериоран положај као симбола културе у маласком свету.[26] Тип пантуна назван пантун беркаит који се састоји од испреплетених текстова од четири реда, у западну поезију је увео Ернест Фујне, а касније популаризовао Виктор Иго, што чини основу модерног пантоума.[27]

Традиција

[уреди | уреди извор]

Пантун је настао као традиционални усмени облик изражавања, манифестујући традиционалне малајске погледе на живот и њихову околину и коришћен за изражавање бескрајне лепезе емоција и идеја. Као симбол малајског идентитета, пантуни су познати као одраз адат (обичаји) и адаб (манири). Како је малајска култура наглашавала значај учтивих и индиректних израза, пантун се углавном ствара у стиловима који приказују различите облике фигуративног језика.[17] Елементи метафора, сличности, симболи, персонификације, епоними, алузије, идиоми и пословице су бројни у елегантно збијеним малајским пантунима.[28]

У малајској култури пантун је важан инструмент комуникације у разним друштвеним, културним и економским активностима. Традиционално се користи за изражавање осећања, давање савета, а такође и за заслађивање разговора. На пример, пантуни се користе у уобичајеној вербалној размени у малајској церемонији венчања (или веридбе), посебно као део поздрава између представника младожење и невесте по њиховом доласку у кућу невесте.[29] Као изражајно средство, пантуни се такође широко користе у текстовима традиционалних малајских песама[9] прилагођених популарним ритмовима попут Запина,[30] Инанга и Јогета.[31] Друга значајна примена пантуна може се наћи као структурна подршка уметничким представама.[32]

Индонезија поседује богатство вербалне уметности. Углавном неписана традиција рецитовања изражајних, често духовитих пантуна честа је у већини малајских области широм архипелага. Неке пантун представе су наративне; кентрунг традиције централне и источне Јаве, на пример, користе структуру пантуна да препричају верске или локалне историјске приче уз пратњу бубња, иако се чини да су ово модерне адаптације, као што су писци с почетка 20. века попут Х. Овербека и Ј.Ј. Де Холандера приметили да у то време на јаванском језику није постојала традиција слична пантуну.[33] Заиста, велики део традиционалне књижевности Индонезије чини темељ сложених мешовитих жанровских представа, као што је Рандаи из Минангкабауа на Западној Суматри, који у церемонијалним поставкама спаја инструменталну музику, плес, драму и борилачке вештине.[34]

Опис

[уреди | уреди извор]

У свом најосновнијем облику, пантун се састоји од стихова који користе шему абаб риме. Пантун се традиционално рецитује према фиксном ритму и по правилу, како не би одступао од ритма, сваки ред треба да садржи између осам и 12 слогова. Пантун је четвороредни стих који се састоји од наизменичних, грубо римованих редова. Први и други ред понекад се чине потпуно неповезани у смислу са трећим и четвртим, али готово увек постоји нека врста везе. Било да се ради о пуком удруживању идеја или осећања, изражених кроз асонанцу или кроз најслабију нијансу мисли, готово увек пантун је врло алузиван и да би га разумели, читаоци углавном морају да знају традиционално значење симбола које песма користи.

Tanam selasih di tengah padang,
 Sudah bertangkai diurung semut,
Kita kasih orang tak sayang,
 Halai-balai tempurung hanyut.

I planted sweet-basil in mid-field
 Grown, it swarmed with ants,
I loved but am not loved,
 I am all confused and helpless.

Према преводиоцу, Катарини Сим, halai-Balai tempurung hanyut дословно значи „плутајућа љуска кокоса у шестицама и седмицама“. Selasih („слатки босиљак“) подразумева „љубавник“, јер се римује са речју за то, kekasih. Остали често понављани симболи су цвет и пчела, што указује на девојку и њеног љубавника, веверицу (tupai) подразумевајући заводника и водени зумбул (bunga kiambang) што значи љубав која неће пуштати корен. Пантун често користи пословице као и географске и историјске алузије, на пример, песма Муншија Абдулаха:[35]

Singapura negeri baharu,
 Tuan Raffles menjadi raja,
Bunga melur, cempaka biru,
 Kembang sekuntum di mulut naga.

Singapore is a new country,
 Tuan Raffles has become its lord,
Chinese jasmine, purple magnolia,
 A burgeon of flower in the dragon's mouth.

Ово алудира на оснивање Сингапура 1819. године од стране сер Стамфорда Рафлеса. Последњи ред значи девојку коју штити моћан човек, а Сим сугерише да се ово може односити на Рафлесову супругу Оливију.

Понекад пантун се може састојати од низа испреплетених стихова, у том случају је познат као pantun berkait. Ово следи шему абаб риме, тако да други и четврти ред сваке строфе постају први и трећи ред следеће строфе. Коначно, први и трећи ред прве строфе постају други и четврти ред последње строфе, обично обрнутим редоследом, тако да су први и последњи ред песме идентични. Овај облик пантуна је највише утицао на западну књижевност, у којој је познат као пантоум.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Wilkinson 1908, стр. 28
  2. ^ а б Daillie 1988, стр. 38
  3. ^ а б в г д ђ е Hirsch 2014, стр. 440
  4. ^ а б Wright 1908, стр. 230
  5. ^ „Pantun”. ich.unesco.org. United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization (UNESCO). 2020. Приступљено 20. 1. 2021. 
  6. ^ Milyartini, Rita (2018). „Singing Keroncong and the Values Behind it”. Advances in Social Science, Education and Humanities Research. 255 (2018): 137—138. ISBN 978-94-6252-671-6. doi:10.2991/icade-18.2019.31 Слободан приступ. Приступљено 21. 1. 2021. 
  7. ^ Chadwick, R.J. (1994). „Unconsummated metaphor in the Minangkabau pantun”. School of Oriental & African Studies. 22 (1994): 83—113. doi:10.1080/03062849408729808. Приступљено 21. 1. 2021. 
  8. ^ Muhammad Haji Salleh 2018, стр. 46
  9. ^ а б Ding 2008, стр. 13
  10. ^ а б в Winstedt 1969, стр. 137
  11. ^ а б Liaw 2013, стр. 442
  12. ^ Ding 2008, стр. 6,7 & 13
  13. ^ „Pantun”. ich.unesco.org. Приступљено 13. 6. 2021. 
  14. ^ а б Za’aba 1962, стр. 219
  15. ^ „sepantun”. Pusat Rujukan Persuratan Melayu. Приступљено 17. 1. 2021. 
  16. ^ „pantun”. Pusat Rujukan Persuratan Melayu. Приступљено 17. 1. 2021. 
  17. ^ а б Daillie 1988, стр. 79 & 149
  18. ^ Harun Mat Piah 2007, стр. 58
  19. ^ „penuntun”. Pusat Rujukan Persuratan Melayu. Приступљено 17. 1. 2021. 
  20. ^ „tuntun”. Pusat Rujukan Persuratan Melayu. Приступљено 17. 1. 2021. 
  21. ^ Ari Welianto (2020-03-03). „Struktur dan Jenis Pantun”. Kompas.com (на језику: индонежански). Приступљено 2020-09-19. 
  22. ^ Daillie 1988, стр. 3
  23. ^ Haji Salleh, Muhammad (2011). „Sailing the Archipelago in a boat of rhymes: Pantun in the Malay World”. Wacana Journal. 13 (1): 83. doi:10.17510/wjhi.v13i1.10 Слободан приступ. Приступљено 19. 1. 2021. 
  24. ^ Kassim Ahmad 1966, стр. 1–3
  25. ^ а б Muhammad Haji Salleh 2011, стр. 78
  26. ^ Ding 2008, стр. 6–7
  27. ^ Hirsch 2014, стр. 441
  28. ^ Muhammad Haji Salleh 2011, стр. 80
  29. ^ Muhammad Haji Salleh 2018, стр. 2
  30. ^ Abels 2011, стр. 81
  31. ^ Tengku Ritawati 2018, стр. 105–106
  32. ^ Muhammad Haji Salleh 2011, стр. 92
  33. ^ Overbeck 1922, стр. 4
  34. ^ „Pantun”. Brittanica.com. Encyclopædia Britannica. Приступљено 19. 12. 2020. 
  35. ^ Sim (1987).

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Daillie, Francois-Rene (1988). Alam Pantun Melayu: Studies on the Malay pantun. Dewan Bahasa dan Pustaka. ISBN 978-9836203106. 
  • Ding, Choo Ming (2008). „The Role of Pantun as Cultural Identity for Nusantara in 21st Century and Beyond”. Southeast Asia Journal. 18 (2). 
  • Harun Mat Piah (2007). Pantun Melayu : bingkisan permata. Yayasan Karyawan. ISBN 978-9814459884. 
  • Hirsch, Edward (2014). A Poet's Glossary. Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 978-0151011957. 
  • Kassim Ahmad (1966). Characterisation in Hikayat Hang Tuah: A General Survey of Methods of Character-portrayal and Analysis and Interpretation of the Characters of Hang Tuah and Hang Jebat. Kuala Lumpur: Dewan Bahasa dan Pustaka, Kementerian Pelajaran Malaysia. 
  • Liaw, Yock Fang (2013). A History of Classical Malay Literature. ISEAS-Yusof Ishak Institute. ISBN 978-9814459884. 
  • Matusky, Patricia; Tan, Sooi Beng (2004), The Music of Malaysia: The Classical, Folk and Syncretic Traditions, Routledge, ISBN 978-0754608318 
  • Abels, Birgit (2011). Austronesian soundscapes : performing arts in Oceania and Southeast Asia. Amsterdam University Press. ISBN 978-9089640857. 
  • Muhammad Haji Salleh (2011). „Sailing the Archipelago in a boat of rhymes: Pantun in the Malay world”. Wacana. 13 (1). 
  • Muhammad Haji Salleh (2018). Pantun: The poetry of passion. University of Malaya Press. ISBN 9789831009765. 
  • Overbeck, Hans Friedrich (1922). „The Malay Pantun”. Journal of the Straits Branch of the Royal Asiatic Society. Malaysian Branch of the Royal Asiatic Society. 85. 
  • Sim, Katharine (1987). More than a Pantun: Understanding Malay Verse. Singapore: Times Publishing International. 
  • Wilkinson, R. J. (1908). Papers on Malay subjects : Life and Customs. 1. Kuala Lumpur: F.M.S. Govt. Press. Архивирано из оригинала 27. 05. 2022. г. Приступљено 13. 06. 2021. 
  • Winstedt, Richard Olaf (1969). A history of classical Malay literature. Oxford University Press. ASIN B0006CJ8PU. 
  • Wright, Arnold (1908). Twentieth Century Impressions of British Malaya: Its History, People, Commerce, Industries, and Resources. Lloyd's Greater Britain Publishing Company. 
  • Za’aba (1962). Ilmu Mengarang Melayu (Malay Writing Skills). Dewan Bahasa dan Pustaka. 
  • Tengku Ritawati (2018). „Pantun in The Text of Nyanyian Lagu Melayu Asli”. Harmonia: Journal of Arts Research and Education. Department of Education Drama, Dance and Music, Universitas Islam Riau, Indonesia. 18 (1). 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пантун&oldid=27894918”