Говорни чин

Говорни чин је лингвистички термин, главни елеменат теорије говорних чинова која је потекла из филозофије језика. Њиме се означава одређивање дејства које производи исказ (контекстуализована реченица, реченица у одређеној говорној ситуацији).

Говорни чинови се дијеле на сљедеће категорије:

• асертиви (тврђења, извјештаји): Земља је округла, Инспектор је дошао;
• директиви (упутства, наредбе): Узимајте лијек три пута дневно, Затвори врата!
• комисиви (обећања, пријетње — са обавезујућом снагом у будућности): Обећавам да ћу се јавити чим стигнем, Сљедећи пут ћеш бити кажњен;
• експресиви (извињења, захваљивање, честитке — са указивањем на психолошко стање говорника): Искрено жалим због тога, Захваљујем вам од срца;
• декларативи (искази који изазивају тренутну промјену неког стања): Отпуштени сте, Објављујемо вам рат.

Проучавање говорних чинова у уској је вези са извођачком функцијом језика — показује нам не само како језиком нешто саопштавамо, него и како језиком дјелујемо. У овим је испитивањима функција језика проширена: показује се да језик није само средство констатације и описа, него и средство утицања на ток ствари, изазивања неког понашања и постизања одређеног учинка.

Види још

• Исказ (лингвистика)
• Комуникација
• Контекст комуникације
• Делање
• Прагматика
• Семантика
• Језик
• Говор

Литература

• Urmson, J. O.; Austin, J. L. (1975). How to do things with words. Cambridge: Harvard University Press. 
• Alston, William P. (2000). Illocutionary acts and sentence meaning. Ithaca, N.Y: Cornell University Press. 
• Doerge, Friedrich Christoph. Illocutionary Acts - Austin's Account and What Searle Made Out of It.. Tuebingen 2006.
• Searle, John R. (1969). Speech acts: an essay in the philosophy of language. London: Cambridge U.P. 
• John Searle, "Indirect speech acts". In Syntax and Semantics, 3: Speech Acts, ed. P. Cole & J. L. Morgan, pp. 59–82. New York: Academic Press. (1975). Reprinted in Pragmatics: A Reader, ed. S. Davis, pp. 265–277. Oxford: Oxford University Press. (1991)
• Flores, Carlos F.; Winograd, Terry (1986). Understanding computers and cognition: a new foundation for design. Norwood, N.J: Ablex Pub. Corp. 
• Erler, Birgit (2010). The speech act of forbidding and its realizations: A linguistic analysis. VDM Verlag Dr. Müller. 
• Robert Maximilian de Gaynesford: Illocutionary acts, Subordination, and Silencing in Analysis, July 2009.
• Бугарски, Ранко (1996). Увод у општу лингвистику. Београд: Чигоја штампа. стр. 221—224. 

Спољашње везе

• Блог курса Увод у студије перформанса — текст „Перформанс и/као комуникација“