Пређи на садржај

Врбас (град)

Координате: 45° 34′ 09″ С; 19° 38′ 41″ И / 45.569272° С; 19.644818° И / 45.569272; 19.644818
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницу Врбас.
Врбас
Врбас — колаж слика (Фонтана у центру, Вила Табори, Зграда добровољног ватрогасног друштва, Методистичко-евангелистичка црква, Градски музеј, Споменик Народноослободилачкој борби и жртвама фашизма, Католичка црква)
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаВрбас
Становништво
 — 2022.Пад 20.892
 — густина195[а]/km2
Географске карактеристике
Координате45° 34′ 09″ С; 19° 38′ 41″ И / 45.569272° С; 19.644818° И / 45.569272; 19.644818
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина78 m
Површина107[а] km2
Врбас на карти Србије
Врбас
Врбас
Врбас на карти Србије
Остали подаци
Поштански број21460
21463
21464
Позивни број021
Регистарска ознакаVS / ВС

Врбас је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Јужнобачком округу. Према попису из 2022. било је 20.892 становника.

Називи

[уреди | уреди извор]

Врбас је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Verbász, русински: Вербас, нем. Werbass, укр. Вербас.

У периоду од 25. маја 1983. до 12. августа 1992. Врбас је носио назив Титов Врбас у част председника СФРЈ Јосипа Броза Тита.[1] Доношењем Закона о територијалној подели Србије враћен му је стари назив.

Географија

[уреди | уреди извор]

Географски положај Врбаса карактерише мноштво природно-географских и друштвено-економских компоненти и међусобних утицаја. Заузима део простора који се налази у геометријском средишту Бачке. У граду се укрштају железничке пруге: Суботица – Врбас – Београд и Сомбор – Врбас. Овде се налази Железничка станица Врбас. Кроз Врбас воде важни друмски путеви следећих праваца: Сомбор – Врбас – Нови Сад, Врбас – Бачка Паланка, Врбас—Суботица. Врло значајну улогу имају и водени токови, који представљају део хидросистема Дунав–Тиса–Дунав. Граничи се са општинама: Кула, Мали Иђош, Србобран, Темерин, Нови Сад, Бачка Паланка и Оџаци.

Врбас има веома повољан положај и у топографском погледу. Он је једно од десет насеља нанизаних у подножју Телечке, тј. тачно на додиру највеће бачке лесне заравни и и лесне терасе. Велики бачки канал, прокопан дуж некадашњег тока Црне баре, раставља Врбас на два неједнака дела. Положај на контакту лесне заравни као вишег и лесне терасе као нижег терена, пружа Врбасу вишеструке повољности. Како је Телечка у целини нагнута према југу (нарочито периферијским делом), то је виши део врбашког атара присојне експозиције. Присојност је нарочито изражена код одсека којим се ова лесна зараван спушта на лесну терасу. Стога су у прошлости становници тежили да на одсеку гаје винову лозу или воће, а многи су вештачки ублажавали нагибе одсека и на њима градили куће.

Историја

[уреди | уреди извор]
Археолошка мапа Врбаса

Први помен у писаним изворима о Врбасу је из 1387. године. Међутим историја Врбаса сеже много даље у прошлост. Захваљујући археолошким испитивањима на локалитетима: Чарнок, Шуваков салаш и циглана Полет, много тога о прошлости Врбаса је јасније. На обалама Црне баре констатована су неолитска насеља. На Шуваковом салашу откривена је кућа која потврђује досадашња сазнања о томе да су насеља делом укопана у лес, да су зидови кућа од плетера и да су домаће животиње већ тада биле свакодневница села. Из периода бронзаног доба констатовано је насеље са некрополом у непосредној близини Чарнока. Веома значајно налазиште млађег гвозденог доба на локалитету Чарнок-Бачко добро поље успешно се штити и истражује.

Доласком Келта на ова подручја у другој половини 4. века п. н. е, Чарнок постаје келтски опидум, и првенствено представља трговачки центар а касније добија и одбрамбену улогу. Од 1. века нове ере ови простори су део барбарикума који се налази наспрам Римског царства и доживљава директне утицаје Римске цивилизације. Истовремено долази до насељавања Сармата, припадника иранских народа, који доносе и грчко-хеленистичке културне утицаје. Од 4. века наше ере просторе запљускују таласи народа који су ношени великом сеобом народа. Најдуже се задржавају Авари, о чему сведочи некропола на локалитету циглана Полет. Почетак 9. века означава крај аварске доминације и контролу Франака а затим Бугара над овим просторима.

За годину оснивања Врбаса узима 1213. као седиште поседа двојице племића под називом „Орбаспалотаја”. Према писаним изворима овде је углавном живело словенско становништво, Срби, који су у више наврата због поплава, ратова или болести напуштали насеље. Године 1720. наступају огромне етничке промене, Срби се селе у Русију и Банат а почиње колонизација Немаца, Русина и Мађара на ове просторе.

У 19. веку захваљујући прокопавању канала и изградњи пруге Пешта—Суботица—Нови Сад, Врбас је израстао у индустријско-занатски трговински центар. Отварају се нове основне школе, занатска школа и гимназија.

За време Краљевине СХС/Југославије Врбас се састојао од два насеља и две општине, Стари Врбас у основи српско, а Нови Врбас у основи немачко. Делила их је само једна улица (данашња Бачка улица) и Канал краља Петра. Године 1930. поведена је акција за административно спајање Општина Стари и Нови Врбас али је због отпора месних Немаца спајање изостало. Априла 1939. у Новом Врбасу националсоцијалистички немачки омладинци разбили су прозоре на синагоги уз узвике: „Јеврејске свиње, смрдљиви чивути!”

Разгледаница из Врбаса, 1935.

Као последицу фашистичке окупације Југославије у Другом светском рату и чињенице да је 95% југословенских Немаца било учлањено у профашистичку организацију „Културбунд”[2] и да је себе декларисало као држављане Трећег рајха,[2] нове послератне југословенске власти су већину немачког становништва тадашње Југославије (укључујући и Немце из Врбаса) лишиле грађанских права и конфисковале им имовину. Већи део југословенских Немаца (око 200.000) напустио је територију Југославије заједно са окупационом немачком војском у повлачењу, док је мањи део Немаца који је остао на југословенској територији логорисан.[3] Немци из Врбаса одведени су у сабирне логоре у Бачком Јарку, Гакову и Крушевљу, где су неки од њих умрли од глади, хладноће и болести.[тражи се извор] После укидања логора, и већина преосталих Немаца се иселила из земље.

Досељавање Немаца

[уреди | уреди извор]

Досељавање Немаца у Врбасу почело је 21. јула 1785. године. Фридрих Лоц наводи да су тога дана доспеле 283 немачке породице са 1.132 лица. Он је истовремено навео и матичне делове из којих су се Немци доселили: Фалц, Алзас-Лорен, Луксембург, Рајнхесен, Хесен-Штаркенбург, Оберхесен, Саксонија, Трир, Кобленц, Висбаден, Олденбург-Биркенфелд, Виртемберг, Баварска и Баден. Уз њих Лоц помиње досељенике из Швајцарске, Румуније и Мађарске.[4]

Простор на коме је заснован Нови Врбас узимали су староврбашки Срби у закуп и искоришћавали га као оранице, пашњаке и ливаде. Реч је о потесима „Кис Добра” и „Параштинац”. Оба потеса, а нарочито овај други, била су обрадива средином 18. века, када је Стари Врбас био густо насељен. Али како се временом број сељачких породица смањивао, поља су остајала празна. Део становника Старог Врбаса је напустио део свог атара због великих дажбина. Управо на том напуштеном делу атара су Немци засновали Нови Врбас 1785. године. Староврбашки Срби су имали доста земље у време насељавања Немаца: од 1,5 до 2 сесије,[5] а малобројни и по 3 сесије.[6]

Приликом размеравања атара крајем 1784. и почетком 1785. године, Старом Врбасу је остављено 176,5 а будућем, Новом Врбасу, намењено је 125,5 сесија. Уз то су колонизацијски органи одузели део атара Фекетића и припојили га атару Новог Врбаса. Подизање насеља Нови Врбас трајало је више од две године. Како су поједини Немци приспели у Сомбор као центар за организацију прихватања и размештања још у јесен 1784. године, то су морали дуго чекати на подизање насеља. Исте јесени сељаци из суседних села морали су кулуком да поору и засеју земљу а немачким досељеницима је било остављено да обаве жетву и вршидбу жита.

И Фридрих Лоц, попут осталих хроничара из других немачких насеобина у Бачкој, пише о великим потешкоћама у прилагођавању досељеника у новој средини. Он нарочито указује на мочварне терене око Црне баре, који су више од свега другог одбијали досељенике. Прва генерација је стога много патила од барске грознице, а затим од срдобоље и других болести. Из података које је Лоц нашао у црквеним књигама јасно се види да су у почетку владали масовни помори, због чега су досељеници своје ново насеље прозвали „гроб Немаца.”[7] До 1848. године Стари Врбас је био „коморско село” подложно сомборској „комори”, а не феудалним племићима. Отуда је у погледу права и дажбина био у повољнијем положају од села у области Војне границе. И у коморским селима је живот био тежак од закупнине и „грамзивости” чиновника. Да су дажбине биле велике и често несношљиве, види се и по томе што су Староврбашани у једном моменту били присиљени да се одрекну дела свог атара, на којем су се касније населили Немци.

Култура и образовање

[уреди | уреди извор]
Болница у Врбасу

Повољан географски положај и миграције омогућили су да се на територији Врбаса јаве рани облици просветног живота. Тако да су се постепено отварале:

  • 1735. Српска црквена основна школа
  • 1765. Русинска основна школа
  • 1790. Народна основна школа

Убрзо затим отварају се и Јеврејска, државно мешовита, Немачка и друге школе. У Врбасу постоји и Гимназија Жарко Зрењанин.

Народна библиотека „Данило Киш” основана је 1962. са седам одељења, два у Врбасу и по једно у околним општинама. Поседује око 103.000 књига, учествује у већини културних манифестација општине. Дом културе „Врбас” основан је 1968, у оквиру њега ради и биоскоп „Југославија”. Изгорео је у пожару почетком 90-их после чега је почео са градњом нови.

Од 1969. године у Врбасу се одржава Фестивал поезије младих, најстарији песнички фестивал у региону.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Врбас живи 20.355 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (36,6 код мушкараца и 39,5 код жена). У насељу има 8379 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последњем попису примећен је значајан пад у броју становника.

Етнички састав према попису из 1953.[8]
Срби
  
12.524 33,29% Црногорци
  
11.292 30,02% Русини
  
5.352 14,22% Мађари
  
5.266 14,00% Хрвати
  
775 2,06% Словаци
  
432 1,14% Словенци
  
101 0,26% Југословени
  
69 0,18% Македонци
  
45 0,11% Румуни
  
20 0,05% остали
  
1.738 4,62%
Етнички састав према попису из 1961.[9]
Срби
  
16.410 38,29% Црногорци
  
12.525 29,22% Мађари
  
5.319 12,41% Хрвати
  
1.205 2,81% Македонци
  
166 0,38% Југословени
  
125 0,29% Словенци
  
123 0,28% Албанци
  
66 0,15% Муслимани
  
42 0,09% остали
  
6.872 16,03%
Етнички састав према попису из 1971.[10]
Срби
  
17.073 39,25% Црногорци
  
11.906 27,37% Мађари
  
4.675 10,74% Хрвати
  
1.117 2,56% Југословени
  
798 1,83% Македонци
  
167 0,38% Словенци
  
115 0,26% Албанци
  
111 0,25% Муслимани
  
106 0,24% Роми
  
19 0,04% остали
  
7.373 16,95%
Етнички састав према попису из 1981.[11]
Срби
  
17.965 39,26% Црногорци
  
13.033 28,48% Мађари
  
4.012 8,76% Југословени
  
2.654 5,80% Хрвати
  
1.076 2,35% Македонци
  
186 0,40% Муслимани
  
170 0,37% Албанци
  
129 0,28% Словенци
  
67 0,14% Роми
  
55 0,12% остали
  
6.409 14,00%
Етнички састав према попису из 1991.[12]
Срби
  
19.331 41,67% Црногорци
  
13.619 29,36% Русини
  
4.227 9,11% Мађари
  
3.435 7,40% Југословени
  
2.266 4,88% Хрвати
  
858 1,84% Словаци
  
360 0,77% Македонци
  
174 0,37% Муслимани
  
152 0,32% Роми
  
133 0,28% Албанци
  
89 0,19% Словенци
  
48 0,10% Румуни
  
36 0,07% Буњевци
  
29 0,06% остали
  
1.272 2,74% Регионална припадност
  
157 0,33% неизјашњени
  
85 0,18% непознато
  
105 0,22%
Етнички састав према попису из 2002.[13]
Срби
  
21.907 47,77% Црногорци
  
11.371 24,79% Русини
  
3.765 8,21% Мађари
  
2.885 6,29% Украјинци
  
975 2,12% Југословени
  
675 1,47% Хрвати
  
659 1,43% Словаци
  
312 0,68% Македонци
  
155 0,33% Роми
  
136 0,29% Немци
  
127 0,27% Муслимани
  
100 0,21% Словенци
  
57 0,12% Руси
  
47 0,10% Албанци
  
45 0,09% Бошњаци
  
23 0,05% Буњевци
  
23 0,05% Бугари
  
14 0,03% остали
  
60 0,13% Регионална припадност
  
149 0,32% неизјашњени
  
1.326 2,89% непознато
  
1.014 2,21%
Етнички састав према попису из 2011.[14]
Срби
  
23.251 55,24% Црногорци
  
7.353 17,47% Русини
  
3.375 8,02% Мађари
  
2.464 5,85% Украјинци
  
836 1,99% Хрвати
  
549 1,49% Роми
  
355 0,84% Словаци
  
286 0,68% Југословени
  
170 0,40% Македонци
  
149 0,35% Немци
  
121 0,29% Муслимани
  
112 0,27% Албанци
  
48 0,13% Руси
  
46 0,11% Словенци
  
35 0,08% Буњевци
  
15 0,04% Бугари
  
13 0,03% Бошњаци
  
7 0,02% Румуни
  
5 0,01% остали
  
226 0,54% Регионална припадност
  
452 1,07% неизјашњени
  
2.066 5,89% непознато
  
158 0,38%
Језички састав према попису из 2011.
Српски
  
35.838 85,14% Русински
  
2.872 6,82% Мађарски
  
1.224 2,91% Црногорски
  
213 0,51% Словачки
  
128 0,30% Ромски
  
108 0,26% Хрватски
  
86 0,20% Македонски
  
46 0,11% Немачки
  
45 0,11% Албански
  
31 0,07% Руски
  
21 0,05% Румунски
  
7 0,02% Словеначки
  
6 0,01% Бугарски
  
3 0,01% остали
  
485 1,15% Регионална припадност
  
452 1,07% неизјашњени
  
803 1,91% непознато
  
176 0,42%
Демографија[15]
Година Становника
1948. 14.837
1953. 15.470
1961. 19.316
1971. 22.496
1981. 25.143
1991. 25.858 25.610
2002. 25.907 26.198
2011. 24.112
2022. 20.892
Етнички састав према попису из 2011. (само град Врбас)[14]
Срби
  
12.243 50,77% Црногорци
  
5.196 21,55% Мађари
  
1.690 7,00% Русини
  
1.354 5,61% Украјинци
  
634 2,63% Хрвати
  
361 1,49% Југословени
  
110 0,45% Роми
  
106 0,44% Немци
  
92 0,38% Македонци
  
82 0,34% Словаци
  
80 0,33% Муслимани
  
39 0,16% Руси
  
36 0,15% Словенци
  
29 0,12% Албанци
  
20 0,08% Бугари
  
13 0,05% Буњевци
  
11 0,04% Бошњаци
  
4 0,01% Румуни
  
1 0,02% остали
  
174 0,72% Регионална припадност
  
289 1,19% неизјашњени
  
1.420 5,89% непознато
  
125 0,51%
Етнички састав према попису из 2022.[16]
Срби
  
22.739 62,13% Црногорци
  
4.264 11,65% Русини
  
2.833 7,74% Мађари
  
1.949 5,33% Украјинци
  
626 1,71% Хрвати
  
379 1,04% Роми
  
336 0,92% Словаци
  
256 0,7% Југословени
  
151 0,41% Македонци
  
119 0,33% Немци
  
72 0,2% Муслимани
  
61 0,17% Албанци
  
52 0,14% Руси
  
46 0,13% Словенци
  
23 0,06% Бошњаци
  
23 0,06% Буњевци
  
12 0,03% Бугари
  
11 0,03% Румуни
  
4 0,01% остали
  
155 0,42% Регионална припадност
  
168 0,46% неизјашњени
  
1.151 3,14% непознато
  
1.171 3,20%


Становништво према полу и старости[17]
м
ж
? 31
  
  
 41
80+ 120
  
  
 232
75—79 197
  
  
 399
70—74 437
  
  
 609
65—69 626
  
  
 786
60—64 682
  
  
 869
55—59 613
  
  
 725
50—54 918
  
  
 1.061
45—49 1.006
  
  
 1.102
40—44 838
  
  
 952
35—39 843
  
  
 823
30—34 821
  
  
 863
25—29 962
  
  
 918
20—24 1.034
  
  
 1.043
15—19 1.002
  
  
 927
10—14 803
  
  
 874
5—9 768
  
  
 718
0—4 669
  
  
 595
Просек : 36,6 39,5
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 3.995 4.129 5.773 6.691 7.612 8.087 8.379
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 1.508 1.887 1.582 1.999 898 359 105 17 17 7 3,08
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 10.130 3.370 6.070 368 310 12
Женски 11.350 2.769 6.131 1.840 602 8
УКУПНО 21.480 6.139 12.201 2.208 912 20
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 4.783 535 0 3 2.115
Женски 3.809 201 0 1 1.405
УКУПНО 8.592 736 0 4 3.520
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 138 139 586 89 387
Женски 63 39 648 113 95
УКУПНО 201 178 1.234 202 482
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 41 76 211 126 144
Женски 73 64 173 304 484
УКУПНО 114 140 384 430 628
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 84 1 0 108
Женски 83 2 0 61
УКУПНО 167 3 0 169

Познати Врбашани

[уреди | уреди извор]
Главна страница: Категорија:Врбашани

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Православна црква у Врбасу
    Православна црква у Врбасу
  • Евангелистичка црква у Врбасу
    Евангелистичка црква у Врбасу
  • Реформаторска црква у Врбасу
    Реформаторска црква у Врбасу
  • Католичка црква у Врбасу
    Католичка црква у Врбасу
  • Гркокатоличка црква у Врбасу
    Гркокатоличка црква у Врбасу
  • Методистичко-евангелистичка црква у Врбасу
    Методистичко-евангелистичка црква у Врбасу
  • Капела Водица у Врбасу
    Капела Водица у Врбасу

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Врбас, на којој се налазе два насеља Врбас и Косанчић.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Опћа енциклопедија – допунски свезак, Југославенски лексикографски завод, Загреб, (1988). стр. 694.
  2. ^ а б Јелена Попов, Војводина и Србија, Ветерник, 2001, стр. 72
  3. ^ Z. Janjetović, Logorisanje vojvođanskih Nemaca od novembra 1944. do juna 1945. godine, Tokovi istorije, br. 1-2, Beograd, 1997.
  4. ^ Lotz, Friedrich (1935). Neuwerbaß : aus der Vergangenheit eines Batschkaer deutschen Sprachinseldorfes : 1785-1935. Festausschuß der 150-jährigen Ansiedlungsfeier. стр. 91. 
  5. ^ „сесија”. Wiktionary. 
  6. ^ Iványi, Istvan (1909). Bács-Bodrog vármegye községei. Budapest: Bács-Bodrog vármegye 1. стр. 173. 
  7. ^ Lotz, Friedrich (1935). Neuwerbaß : aus der Vergangenheit eines Batschkaer deutschen Sprachinseldorfes : 1785-1935. Festausschuß der 150-jährigen Ansiedlungsfeier. Neuwerbaß. стр. 101. 
  8. ^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1953/Pdf/G19534001.pdf
  9. ^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1961/Pdf/G19614001.pdf
  10. ^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1971/Pdf/G19714001.pdf
  11. ^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1981/Pdf/G19814001.pdf
  12. ^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1991/pdf/G19914026.pdf
  13. ^ Contact Support
  14. ^ а б Етничка структура након пописа 2011.
  15. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  16. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом 2022 popis.
  17. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Васовић, др Милорад (1968): Врбас и његова комуна - географска монографија. стр. 30.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Врбас_(град)&oldid=28835861”