Пређи на садржај

Интерлеукин 15

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерлеукин 15
Идентификатори
Симболи IL15; IL-15; MGC9721
Вањски ИД OMIM600554 MGI103014 HomoloGene487 GeneCards: IL15 Gene
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 3600 16168
Eнсембл ENSG00000164136 ENSMUSG00000031712
UниПрот P40933 Q1AHQ6
Реф. Секв. (иРНК) NM_000585 NM_008357
Реф. Секв. (протеин) NP_000576 NP_032383
Локација (УЦСЦ) Chr 4:
142.78 - 142.87 Mb
Chr 8:
85.23 - 85.24 Mb
ПубМед претрага [1] [2]

Интерлеукин 15 (ИЛ-15) je цитокин који је структурно сличан са ИЛ-2. Попут ИЛ-2, ИЛ-15 се везује и сигнализира кроз ИЛ-2/ИЛ-15 бета ланац (ЦД122) и заједнички гама ланац (гама-Ц, ЦД132). ИЛ-15 се излучује из мононуклеарних фагоцита (и неких других ћелија) након вирусне инфекције. Овај цитокин индуцира ћелијску пролиферацију природних убица ћелија из урођеног имунског система чија главна улога је да убије вирално инфициране ћелије. Код људи, интерлеукин 15 је кодиран ИЛ15 геном.[1][2]

Функција

[уреди | уреди извор]

Интерлеукин 15 је цитокин који регулише активацију и пролиферацију T и НК ћелија. Овај цитокин и ИЛ-2 имају многе заједничке функције. За њих је нађено да се везују за хематопоиетин рецепторске подјединице, да могу да конкуришу за исти рецептор, и да тим путем негативно регулишу међусобну активност. За бројне ЦД8+ меморијске ћелије је показано да су контролисане балансом између овог цитокина и IL-2. Овај цитокин индукује активацију ЈАК киназе, као и фосфорилацију и активацију транскрипционих активатора СТАТ3, СTAT5, и СTAT6. Студије одговарајућег мишјег цитокина су показале да овај цитокин можда може да повећа изражавање инхибитора апоптозе BCL2L1/BCL-x(L), можда кроз СТАТ6 транскрипциону активациону активност, и да тако спречава апоптозу.[3][4]

Одржавање меморијских ћелија изгледа да не захтева одржавање оригиналног антигена; већ се, сигнали за преживљавање меморијских лимфоцита обезбеђују цитокинима као што је ИЛ-15.

Код трансгенетских мишева који немају ИЛ-15 рецептор алфа (ИЛ15Рα) гене, природни убица ћелије се не развијају.

Две алтерантивно спојене транскриптне варијанте овог гена које кодирају исти протеин су објављене.[3]

Клинички значај

[уреди | уреди извор]

Код људи са историјом акутне инфективне мононуклеозе (синдром асоциран са примарном Епштајн-Бар вирусном инфекцијом), ИЛ-15Р изражавајући лимфоцити нису детектовани – чак ни после 14 година након инфекције.

ИЛ-15 је био показан да појачава антитуморни имунитет ЦД8+ T ћелија у пре –клиничким моделима.[5][6] Клиничка испитивања фазе I која евалуирају ИЛ-15 безбедност, дозирање, и антитуморску ефикасност код пацијената са метастатичким меланомом и карциномом реналних ћелија (рак бубрега) су у току у Националном институту за здравље (НИХ) у Бетесда, Мериланд, САД.[7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Grabstein KH, Eisenman J, Shanebeck K, Rauch C, Srinivasan S, Fung V, Beers C, Richardson J, Schoenborn MA, Ahdieh M (1994). „Cloning of a T cell growth factor that interacts with the beta chain of the interleukin-2 receptor”. Science. 264 (5161): 965—8. PMID 8178155. 
  2. ^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ур. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. 
  3. ^ а б „Entrez Gene: IL15 interleukin 15”. 
  4. ^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 
  5. ^ Klebanoff CA, Finkelstein SE, Surman DR, Lichtman MK, Gattinoni L, Theoret MR, Grewal N, Spiess PJ, Antony PA, Palmer DC, Tagaya Y, Rosenberg SA, Waldmann TA, Restifo NP (2004). „IL-15 enhances the in vivo antitumor activity of tumor-reactive CD8+ T cells”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 101 (7): 1969—74. PMC 357036Слободан приступ. PMID 14762166. doi:10.1073/pnas.0307298101. 
  6. ^ Interleukin-15 rescues tolerant CD8+ T cells for use... [Nat Med. 2006] - PubMed - NCBI, Приступљено 8. 4. 2013.
  7. ^ „A Phase I Study of Intravenous Recombinant Human IL-15 in Adults With Refractory Metastatic Malignant Melanoma and Metastatic Renal Cell Cancer”. ClinicalTrials.gov. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • D, Maślińska (2001). „The cytokine network and interleukin-15 (IL-15) in brain development.”. Folia neuropathologica / Association of Polish Neuropathologists and Medical Research Centre, Polish Academy of Sciences. 39 (2): 43—7. PMID 11680634. 
  • Liew FY, McInnes IB (2002). „Role of interleukin 15 and interleukin 18 in inflammatory response.”. Ann. Rheum. Dis. 61 Suppl 2: ii100—2. PMID 12379638. 
  • JP, Lodolce; Burkett PR; Koka RM (2003). „Regulation of lymphoid homeostasis by interleukin-15.”. Cytokine Growth Factor Rev. 13 (6): 429—39. PMID 12401478. doi:10.1016/S1359-6101(02)00029-1. 
  • Fabrizio, Mattei; Schiavoni G.; Belardelli F.; Tough D.F. (2001). „IL-15 is expressed by dendritic cells in response to Type I IFN, Double-stranded RNA, or Lipopolysaccharide and promotes dendritic cell activation.”. J. Immunol. 167 (3): 1179—1187. PMID 11466332. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]