Жута (филм)
| Жута | |
|---|---|
Филмски постер | |
| Жанр | драма |
| Режија | Владимир Тадеј |
| Сценарио | Гордан Михић |
| Продуцент | Александар Радуловић-Директор филма |
| Главне улоге | Ружица Сокић |
| Музика | Арсен Дедић |
| Сценограф | Владимир Тадеј |
| Сниматељ | Милорад Јакшић Фанђо |
| Монтажа | Јелена Бјењаш Војислав Бјењаш |
| Продуцентска кућа | Центар ФРЗ Београд |
| Година | 1973. |
| Трајање | 73 минута |
| Земља |  СФРЈ |
| Језик | српски |
| IMDb веза | |
Жута је југословенски филм из 1973. године. Режирао га је Владимир Тадеј, а сценарио је написао Гордан Михић.[1][2]
Радња
[уреди | уреди извор]
Жута је девојка која стицајем околности постаје луталица, иако дубоко у себи гаји љубав према деци и жели властити дом. Када је из непознатих разлога приведу у полицијску станицу, она добродушно и наивно почиње да приповеда своју причу, надајући се да ће је чувар пустити. У притвору упознаје људе најразличитијих профила – скитницу, „студенткињу“, модисткињу, хомосексуалца (с којим се спријатељи). Иако у једном тренутку себи признаје да за њу нема ко да дође, јер никоме није потребна, помоћ стиже баш када се не нада.[1][3]
Улоге
[уреди | уреди извор]| Глумац | Улога |
|---|---|
| Ружица Сокић | Жута |
| Вера Чукић | Буба |
| Александар Гаврић | Вуле |
| Боро Стјепановић | Дежурни милицајац |
| Љубиша Бачић | Скитница |
| Мира Бањац | Студенткиња |
| Слободан Алигрудић | Милицајац на терену |
| Жика Миленковић | Милицајац коме бежи Буба |
| Миодраг Андрић | Бранимир Хаџи–Ускоковић |
| Војислав Говедарица | Момир Танић |
| Божидар Павићевић Лонга | Судија за прекршаје |
| Миливој Поповић Мавид | Председник комисије за артисте |
| Љубомир Ћипранић | Човек са шајкачом у кафани |
| Петар Лупа | Антонио Балоњерос |
| Богдан Јакуш | Конобар |
| Душан Вујисић | Избацивач |
| Томислав Готовац | Брадати затвореник |
| Јованка Котлајић | Старица која краде ногу |
| Душан Антонијевић | |
| Дамјан Клашња | |
| Златибор Стоимиров | |
| Драгица Новаковић | |
| Дара Вукотић Плаовић | |
| Мирко Даутовић | |
| Славица Јеремић | |
| Лидија Петровић | |
| Божидар Станковић |
Специјални гости
[уреди | уреди извор]Занимљивости
[уреди | уреди извор]- Ружици Сокић је ово најхваљеније извођење у каријери, за које је била награђена Златном ареном на Филмском фестивалу у Пули 1973. године.[4][5]
- На филмским сусретима у Нишу 1973. године Ружици Сокић награђена је Великом повељом.[2][6]
- Ружица је за улогу добила тадашњих две хиљаде динара, што је била изузетно скромна сума.[7]
- Ово је последњи филм великог глумца Александра Гаврића.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Жута”. Мој Тв. Приступљено 20. 1. 2021.
- ^ а б „Жута”. База ХР кинематографије. Приступљено 28. 1. 2021.
- ^ „Жута”. Ртс. Приступљено 20. 1. 2021.
- ^ „Умрла РУЖИЦА СОКИЋ”. Атеље212. Приступљено 20. 1. 2021.
- ^ „ŽUTA”. Pula film festival. Архивирано из оригинала 18. 04. 2021. г. Приступљено 28. 1. 2021.
- ^ „Историјат”. Филмски сусрети. Архивирано из оригинала 31. 01. 2021. г. Приступљено 28. 1. 2021.
- ^ „Puls - Ružica Sokić”. Архивирано из оригинала 22. 05. 2012. г. Приступљено 14. 4. 2012.