Пређи на садржај

Клофенциклан

С Википедије, слободне енциклопедије
Клофенциклан
IUPAC име
2-[1-(4-цлорофенил)циклохексил]окси-Н,Н-диетилетанамин
Клинички подаци
Начин применеОрално
Идентификатори
CAS број5632-52-0 ДаY
ATC кодnone
PubChemCID 25904
ChemSpider24135 ДаY
UNIIP4BVX0D2MX ДаY
ChEMBLCHEMBL2106084 НеН
Хемијски подаци
ФормулаC18H28ClNO
Моларна маса309.874
  • ClC1=CC=C(C2(CCCCC2)OCCN(CC)CC)C=C1
  • InChI=1S/C18H28ClNO/c1-3-20(4-2)14-15-21-18(12-6-5-7-13-18)16-8-10-17(19)11-9-16/h8-11H,3-7,12-15H2,1-2H3 ДаY
  • Key:FFCARBNHUSWRGK-UHFFFAOYSA-N ДаY

Клофенциклан (Цхлорпхенцyцлан; Тонqуил, Веситан) је агенс ослобађања допамина који је развило предузеће Боехрингер & Соехне током 1950-их.[1] Показао се непопуларним као третман због своје изражене стимулативне активности.[2]

Клофенциклан је органско једињење, које садржи 18 атома угљеника и има молекулску масу од 309,874 Da.

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 2
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 7
Particioni koeficijent[3] (ALogP) 4,8
Растворљивост[4] (logS, log(mol/L)) -5,8
Поларна површина[5] (PSA, Å2) 12,5
  1. ^ U.S. Patent 3.254.083
  2. ^ Poeldinger W (јануар 1962). „[Therapeutic experiences with thiopropazate and with a combination of thiopropazate and chlorphencyclan (Vesitan) in psychiatry]”. Praxis (на језику: немачки). 51: 73—8. PMID 14487367. 
  3. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]