Пређи на садржај

Епинастин

С Википедије, слободне енциклопедије
Епинастин
Клинички подаци
Drugs.comМонографија
Начин применеОфталмички
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације12 х
ИзлучивањеРенално
Идентификатори
CAS број80012-43-7 ДаY
ATC кодR06AX24 (WHO), S01GX10
PubChemCID 3241
DrugBankDB00751 ДаY
ChemSpider3128 ДаY
ChEBICHEBI:51032 ДаY
ChEMBLCHEMBL1106 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC16H15N3
Моларна маса249,310
  • NC1=NCC2N1C1=CC=CC=C1CC1=CC=CC=C21
  • InChI=1S/C16H15N3/c17-16-18-10-15-13-7-3-1-5-11(13)9-12-6-2-4-8-14(12)19(15)16/h1-8,15H,9-10H2,(H2,17,18) ДаY
  • Key:WHWZLSFABNNENI-UHFFFAOYSA-N ДаY
Физички подаци
Тачка топљења205—208 °C (401—406 °F)

Епинастин је органско једињење, које садржи 16 атома угљеника и има молекулску масу од 249,310 Da.[1][2][3][4]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 3
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 0
Particioni koeficijent[5] (ALogP) 2,8
Растворљивост[6] (logS, log(mol/L)) -3,6
Поларна површина[7] (PSA, Å2) 41,6

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Walther G, Daniel H, Bechtel WD, Brandt K: New tetracyclic guanidine derivatives with H1-antihistaminic properties. Chemistry of epinastine. Arzneimittelforschung. 1990 Apr;40(4):440-6. PMID 1972625
  2. ^ Schilling JC, Adamus WS, Kuthan H: Antihistaminic activity and side effect profile of epinastine and terfenadine in healthy volunteers. Int J Clin Pharmacol Ther Toxicol. 1990 Dec;28(12):493-7. PMID 1982280
  3. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  4. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  5. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  6. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  7. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).