Rekesvint
| Rekesvint | |
|---|---|
|
| |
| Poreklo | |
| Porodica |
Rekesvint je bio vizigotski kralj u Hispaniji u periodu od 649. do 672. godine. Vladao je zajedno sa svojim ocem između 649. i 653. Zajedno sa svojim ocem, Hindasvintom stvorio je Knjigu zakona (šp. Liber Iudiciorum ) koja se još naziva i Rekesvintov kodeks i koji su poštovali i Hispanorimljani i Goti. Do tada su se jedni i drugi ravnali prema dva različita zakonika.
Vladao je od 649. godine zajedno sa svojim ocem, Hindasvintom, a zatim i samostalno između 653. i 672. godine. Vodio je prilično različitu politiku od politike svog oca, koja je bila blaža prema crkvi i plemstvu (što je rešilo probleme prouzrokovane represijom koju je sprovodio Hindasvint), a oštrija prema Jevrejima. Nakon Frojine pobune, tražio je od biskupa odobrenje da pomisluje stare pobunjenike što je bilo zabranjeno rešenjima sa ranijih sabora.
Rekesvint je takođe postigao političko i društveno ujedinjenje kraljevstva kada je 654. godine objavio Knjigu zakona (lat. Liber Iudiciorum) ili Rekesvintov kodeks, u kojem su objedinjeni zakoni koje su poštovali i koji su se primenjivali na sve podanike kraljevstva. Prema tradiciji, do tada su se na Vizigote primenjivali zakoni sakupljeni 475. godine u Eurikovom kodeksu (lat. Codex Euricianus), a na Hispanorimljane Rimsko pravo, koji je 506. godine objedinio Alarik II u Alarikovom brevijarijumu (lat. Breviarium Alaricianum).
Rekesvint je takođe uspostavio zakone po kojima se sprečava da se lično bogatstvo kralja uvećava na račun države i naroda. Na VIII Saboru u Toledu 653. godine uspostavljeno je sledeće:
- Potreba da se razlikuju bogatstva koja je kralj nasleđivao od svojih roditelja ili rođaka.
- Potreba da se razlikuje ono što je kralj dobijao zahvaljujući svom položaju. Ta bogatstva su bila vezana za presto i mogla su da pređu samo na naslednika na prestolu, ali ne i na kraljeve lične naslednike.
S druge strane, na tom istom saboru, prigrabio je imanja koja su njegovi prethodnici zadobili ilegalnim putem i nije slušao biskupe koji su mu predlagali da ta imanja budu imovina krune, a ne kralja. Ovo je prouzrokovalo mnogo kontroverzi, i biskupi, koji nisu mogli mnogo da učine po tom pitanju pred kraljevom moći, svoje neslaganje su izrazili u aktima sabora.
Rekesvint je takođe imao i vrhovnu zakonodavnu i izvršnu vlast. Od tada pa na dalje, monarhija se rukovodila zakonskim normama i sva politička pitanja su se rešavala putem zakona.
Rekesvint je umro 672. godine u selu Gertikos blizu Valjadolida. Na tom istom mestu proglašen je njegov naslednik, Vamba, 21. septembra 672. protiv volje samog Vambe. Od tada Gertikos je promenio ime u Vamba koje i dan danas nosi.
Neki izvori tvrde da je Rekesvint takođe i sahranjen u istom mestu, u sarkofagu koji se i danas tamo nalazi. Prema naređenju Alfonsa X Mudrog, njegovi posmrtni ostaci su prebačeni u Toledo, u crkvu Santa Leokardija.
| Prethodnik: Hindasvint |
Vizigotski kralj (649—672) Zajedno sa Hindasvintom (649—653) |
Nasljednik: Vamba |
