Lublinski geto
- Ovaj članak je o getu. Za Lublinski rezervat i logor Lublin-Lipova pogledajte Plan Nisko
51°15′11″N 22°34′18″E / 51.25304°N 22.57155°E
Lublinski geto je bio geto koji je tokom Drugog svetskog rata postojao u poljskom gradu Lublinu. Osnovala ga je 1941. godine nacistička uprava okupirane Poljske[1] na teritoriji Generalnog gubernatorstva. Stanovnici ovog geta su bili uglavnom Jevreji, mada se tamo nalazio i značajan broj Roma.[2] 1942, Lublinski geto je bio jedan od prvih nacističkih geta u Poljskoj koji je određen za likvidaciju.[3]
Već 1940. SS i policijski upravnik Odilo Globočnik (SS komandant koji je organizovao i obližnji jevrejski rezervat) je naterao lublinske Jevreje da se koncentrišu u jevrejskoj četvrti grada. Razlog za ovu odluku je bila činjenica da nije hteo da gleda Jevreje blizu svog štaba. Pre nego što je geto osnovan, 24. marta 1941, deset hiljada Jevreja je početkom marta iz Lublina proterano u ruralne prigradske oblasti.[4]
Odluka o izbacivanju i getoizaciji u martu 1941. je doneta kada je trupama Vermahta koje su se spremale za invaziju na Sovjetski Savez bio potreban smeštaj u blizini nacističko-sovjetske demarkacione linije.[4] Geto, jedini u Lublinskom okrugu 1941. godine, je bio lociran oko oblasti Podzamce, od kapije Grodzka (u to doba poznate kao Jevrejska kapija, jer je označavala granicu između jevrejske i nejevrejske četvrti grada), duž ulica Lubartovska i Unicka, do granice ulice Franciskanske. Razni članovi jevrejskih političkih partija su bili zatočeni u lublinskom zamku i nastavili su da ilegalno sprovode svoje aktivnosti.[5]
U vreme osnivanja, u getu je bilo zatočeno 34.000 Jevreja[1] i nepoznat broj Roma. Gotovo svi su bili mrtvi do kraja rata. Većina njih, oko 30.000 su deportovani u logor smrti Belzec (neki od njih kroz Pijaski geto) između 17. marta i 11. aprila 1942; Nemci su postavili kvotu od 1.400 ljudi dnevno koje su slali u smrt. Preostalih 4.000 je prvo premešteno u Majdan Tatarski geto (drugi geto uspostavljen u predgrađu Lublina) a zatim ili ubijeni tamo ili poslati u obližnji koncentracioni logor Majdanek.[1] Poslednji žitelji geta koji su bili u nemačkom zatočeništvu su ubijeni u logorima Majdanek i Travniki tokom Operacija Kosidbeni festival (nem. Aktion Erntefest) 3. novembra 1943.[6] U vreme likvidacije geta, nemački ministar propagande, Jozef Gebels je u svom dnevniku napisao: Procedura je prilično varvarska, i ovde je neću detaljnije opisivati. Malo šta će ostati od Jevreja.[1]
Nakon likvidacije Lublinskog geta, nemačke vlasti su iskoristile prinudnu radnu snagu logoraša iz Majdaneka da sruše oblast bivšeg geta i simbolično digli u vazduh Maharamovu sinagogu (podignutu u 17. veku u čast Meira Lublina). Na taj način je izbirsano nekoliko vekova jevrejske kulture i istorije u Lublinu - gradu čiju su oko trećinu stanovništva 1939. godine činili Jevreji.[6]
Malo pojedinaca je uspelo da izbegne likvidaciju Lublinskog geta i uspelo da dođe do Varšavskog geta, donoseći vesti o uništenju.[1] Ove vesti su ubedile neke varšavske Jevreje da Nemci planiraju da istrebe celokupnu jevrejsku populaciju Poljske[7] Međutim, ostali, uključujući načelnika varšavskog Judenrat (jevrejski savet), Adama Černijakova, su odbacili ove izveštaje o masovnim ubistvima kao preuveličavanja.[3] Ukupno, samo 230 lublinskih Jevreja je preživelo nemačku okupaciju.
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Fischel 1998: str. 58
- ↑ Bergen 2003: str. 114
- ↑ 3,0 3,1 Powell 2000: str. 125
- ↑ 4,0 4,1 Schwindt 2005: str. 56
- ↑ Robert Kuwalek, "Lublin's Jewish Heritage Trail" Arhivirano 2020-08-03 na Wayback Machine-u
- ↑ 6,0 6,1 Salter, Mark; Bousfield, Jonathan (2002). Poland. Rough Guides. str. 304–. ISBN 978-1-85828-849-9.
- ↑ Garbarini 2006: str. 49
- Salter, Mark; Bousfield, Jonathan (2002). Poland. Rough Guides. str. 304–. ISBN 978-1-85828-849-9.
- Garbarini, Alexandra (2006). Numbered Days: Diaries and the Holocaust. Yale University Press. str. 49–. ISBN 978-0-300-13503-9.}}
- Schwindt, Barbara (2005). Das Konzentrations- und Vernichtungslager Majdanek: Funktionswandel im Kontext der "Endlösung". Königshausen & Neumann. str. 56. ISBN 978-3-8260-3123-6.
- Powell, Lawrence N. (2000). Troubled Memory: Anne Levy, the Holocaust, and David Duke's Louisiana. Univ of North Carolina Press. str. 125–. ISBN 978-0-8078-6048-9.
- Bergen, Doris L. (2003). War & Genocide: A Concise History of the Holocaust. Rowman & Littlefield. str. 114–. ISBN 978-0-8476-9631-4.
- Fischel, Jack (1998). The Holocaust. Greenwood Publishing Group. str. 58–. ISBN 978-0-313-29879-0.
- Radzik, Tadeusz (2007). Extermination of the Lublin ghetto. Wydawn. Uniwersytetu Marii Curie-Skłodowskiej.