Prijeđi na sadržaj

Luteinizirajući hormon

Izvor: Wikipedija
Luteinizirajući hormon, beta polipeptid
Identifikatori
Simbol LHB
Entrez 3972
HUGO 6584
OMIM 152780
RefSeq NM_000894
UniProt P01229
Drugi podaci
Lokus Hromozom 19 q13.3

Luteinizirajući hormon (LH, ili lutropin[1]) je hormon koga proizvodi prednja hipofiza. Kod žena, akutno povišenje LH nivoa (LH talas) izaziva ovulaciju [2] i razvoj žutog tela. Kod muškaraca, gde se LH takođe naziva interstitinalni hormon stimulacije ćelija (ICSH),[3] on stimuliše Leidigove ćelije da proizvode testosteron.[4]

Struktura

[uredi | uredi kod]

LH je heterodimerni glikoprotein. Svaka monomerna jedinica je glikoproteinski molekul. Alfa i beta podjedinica sačinjavaju potpuno funkcionalni protein.

Njegova struktura je slična drugim glikoproteinskim hormonima, kao što su folikulostimulišući hormon (FSH), tireostimulišući hormon (TSH), i Humani horionski gonadotropin (hCG). Proteinski dimer sadrži 2 glikopeptidne podjedinice, alfa i beta, koje su ne-kovalentno vezane (i.e., bez disulfidnih mostova između njih):

  • Beta podjedinice variraju. LH poseduje beta podjedinicu sa 121 aminokiselina (LHB) koja daje specifičnu biološku aktivnost, i koja je odgovorna za specifičnost interakcije sa LH receptoromom. Aminokiselinska sekvenca beta podjedinice je visoko homologna sa beta podjedinicom hormona hCG. Oba hormona stimulišu isti receptor. Međutim, hCG beta podjedinica sadrži dodatne 24 aminokiseline, i ova dva hormona se razlikuju u sadržaju njihovih šećera.

Reference

[uredi | uredi kod]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]