Prijeđi na sadržaj

Kalcijum sulfat

Izvor: Wikipedija
Kalcijum sulfat
Calcium sulfate hemihydrate
Drugi nazivi Gips
Identifikacija
CAS registarski broj 7778-18-9 DaY
10034-76-1 (hemihidrat),
10101-41-4 (dihidrat)
PubChem[1][2] 24928
ChemSpider[3] 22905 DaY
UNII E934B3V59H DaY
ChEBI 31346
RTECS registarski broj toksičnosti WS6920000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula CaSO4
Molarna masa 136.14 g/mol (anhidrat)
145.15 g/mol (hemihidrat)
172.172 g/mol (dihidrat)
Agregatno stanje bela čvrsta materija
Miris bez mirisa
Gustina 2.96 g/cm3 (anhidrat)
2.32 g/cm3 (dihidrat)
Tačka topljenja

1460 °C (anhidrat)

Rastvorljivost u vodi 0.21g/100ml at 20 °C (anhidrat)[5]
0.24 g/100ml at 20 °C (dihidrat)[6]
Ksp 4.93 × 10-5 (anhidrat)
3.14 × 10-5 (dihidrat)
3.1 × 10-7 (hemihidrat)[4]
Rastvorljivost u glicerol neznatno rastvoran (dihidrat)
pKa 10.4 (anhidrat)
7.3 (dihidrat)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura ortorombična
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 -1434.5 kJ/mol
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) ICSC 1589
EU-indeks nije na listi
NFPA 704
0
1
0
 
Tačka paljenja nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi katjoni Magnezijum sulfat
Stroncijum sulfat
Barijum sulfat
Srodna Desikanti Kalcijum hlorid
Magnezijum sulfat
Сродна једињења Gips

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Kalcijum-sulfat je hemijsko jedinjenje čija je oznaka CaSO4. U prirodi se javlja kao mineral anhidrit, CaSO4 i kao dihidrat, CaSO4* 2H2O, koji se naziva gips, a ako je zrnast i potpuno beo - alabaster.

Zagrevanjem na temperaturi od 130 do 160°S potpuno se menja kristalna struktura gipsa i nastaje poluhidrat gipsa: CaSO4 * 2H2O → CaSO4 * 1/2H2O + 3/2H2O

Daljim zagrevanjem poluhidrat gubi svu vodu, pri čemu se struktura ne menja, nastaje u vodi rastvoran anhidrit. Dodatkom vode, pošto je reakcija reverzibilna, očvršćavaju i poluhidrat i anhidrit zadržavajući dati oblik uz neznatno povećanje zapremine (što je korisno pri dobijanju gipsanih odlivaka jer se ispunjava svaka šupljina kalupa).

Gips se najviše koristi kao dodatak cementu, ali i za izradu maltera (mešanjem sa krečom), lakih građevinskih ploča (sa dodacima trske i drvenjače), veštačkog mermera, kao podloga za podove, u medicinske i zubotehničke svrhe, za proizvodnju ukrasa od gipsa, i još za mnoge druge stvari.

Osim toga, gips je i hemijska sirovina za dobijanje sumpora, sumporne kiseline i veštačkog đubriva amonijum-sulfata, (NH4)2SO4.

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  5. S. Gangolli (1999). The Dictionary of Substances and Their Effects: C. Royal Society of Chemistry. str. 71. ISBN 0854048138. 
  6. American Chemical Society (2006). Reagent chemicals: specifications and procedures : American Chemical Society specifications, official from January 1, 2006. Oxford University Press. str. 242. ISBN 0841239452. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]