Prijeđi na sadržaj

Franc Rozman

Izvor: Wikipedija
Franc Rozman Stane
Franc Rozman Stane sa zarobljenim nemačkim vojnicima.
Datum rođenja27. mart 1911.
Mesto rođenjaLjubljana
 Austrougarska
Datum smrti7. novembar 1944. (33 god.)
Mesto smrtiLjubljana
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija DF Jugoslavija
Profesijapekarski radnik
Član KPJ od1939.
Učešće u ratovimaŠpanski građanski rat
Narodnooslobodilačka borba
U toku NOB-akomandant Glavnog štaba
NOV i PO Slovenije
Služba Španska republikanska armija
NOV i PO Jugoslavije
19361939. i 19411944.
Čin General-lajtnant
Narodni heroj od11. novembra 1944.
Odlikovanja
Orden narodnog heroja
Orden narodnog heroja
Orden partizanske zvezde
Orden partizanske zvezde

Franc Rozman Stane (27. mart 19117. novembar 1944), učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

[uredi | uredi kod]

Franc Rozman je rođen 27. marta 1911. u Ljubljani. Njegova porodica je živela u selu Spodnje Pirnice, gde je Franc proveo svoje detinjstvo. Po završetku osnovne škole, radio je kod seljaka kao sluga i čobanin. Otac mu je u Prvom svetskom ratu 1914. nestao na ruskom frontu. Pošto su mu se sestre udale, sud je Francu i njegovom mlađem bratu odredio staratelje. Jedan od Francovih staratelja je bio Valentin Rožanc, komunista, a kasnije narodni heroj, koji je imao uticaja na mladog Franca.

Franc je pekarski zanat izučio u Ljubljani i posle je neko vreme radio kao kalfa. Kasnije se dobrovoljno prijavio u vojsku, sa željom da postane pilot, ali je odbijen zbog nedovoljne školske spreme. Vojni rok je zato služio u pekarskoj četi u Petrovaradinu i dobio čin kaplara. Posle odsluženja vojnog roka, otvorio je pekaru u Medvodama, ali je bankrotirao.

Španski građanski rat

[uredi | uredi kod]
Glavni članak: Španski građanski rat

U jesen 1936. među prvima je otišao u Francusku, a odatle u Španiju, gde je učestvovao u odbrani Madrida u novembru iste godine. Te godine je postao i član Komunističke partije Španije, a član KPJ tri godine kasnije. U proleće 1937. završio je podoficirski kurs, a ovladao je i ruskim i španskim jezikom, pa je radio kao prevodilac za sovjetske instruktore. Kasnije je zavšio i oficirski kurs u Albaseteu i postao poručnik i komandir čete bataljonaDimitrov“, u 15. internacionalnoj brigadi. Vremenom je unapređen u čin kapetana i postavljen za komandanta bataljona. U periodu od 1939. do 1941. bio je u francuskim logorima, da bi u aprilu 1941. otišao da radi u Nemačkoj u okolini Lajpciga kao pekar. U julu iste godine je pobegao najpre u Zagreb, a potom u Ljubljanu.

Drugi svetski rat

[uredi | uredi kod]
Stane Rožman, Edvard Kardelj i Boris Krajger.

Početkom septembra 1941, određen je za komandanta Prvog štajerskog bataljona, kojim je komandovao u mnogim akcijama, i u pokretu prema Brezicama, u oktobru i novembru, kada su partizanske jedinice pokušale da spreče masovnu deportaciju slovenačkog stanovništva. Kad se bataljon podelio na manje grupe zbog zime, Franc je došao u Ljubljanu, gde je postavljen za komandanta Drugog štajerskog bataljona. Njime je komandovao u pokušaju bataljona da se probije u nemačku okupacionu zonu, u decembru 1941. godine, a posle u povratku logorovao je na brdu Pogled, kod Ljubljane, gde je obučavao borce.

U proleće, bataljon je prerastao u Prvu štajersku partizansku brigadu. Franc Rozman je komandovao u mnogim borbama, u maju i junu 1942. godine, između ostalih kod Jančja i Mujave. U junu, delovi brigade odlaze preko Notranjske i Gorenjske za Štajersku, gde se probijaju početkom septembra, posle teških borbi i danonoćnih marševa.

Dolaskom u Štajersku, organizovane su nove partizanske jedinice, a na početku 1943. godine, posle reorganizacije, Rozman je imenovan za komandanta Četvrte operativne zone. Dana 14. jula 1943. godine postaj oje komandant Glavnog štaba NOV i PO Slovenije, kada je naredbom od 1. maja 1943. godine, unapređen u čin general-majora. Iduće godine, 1. septembra, unapređen je u čin general-lajtanta NOVJ.

Kad je 7. novembra 1944. godine, zajedno s grupom viših oficira, isprobavao novi engleski laki minobacač, kod Petrove Vaši, jedna mina je eksplodirala u samoj cevi, i smrtno ga ranila. Istog dana je umro u bolnici Kanižarnica, kod Crnomlja. Sahranjen je u Grobnici narodnih heroja u Ljubljani.

Odlukom Predsedništva Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), a na predlog Glavnog štaba NOV i PO Slovenije progašen je za narodnog heroja, svega par dana psole pogibije - 11. novembra 1944. godine.

Po njemu je bio nazvan raketni čamac klase Osa Jugoslovenske ratne mornarice. Centralna banka Slovenije je 2011. godine, povodom stogodišnjice njegovog rođenja, pustila u opticaj milion kovanica u apoenu od dva evra sa likom Franca Rozmana Staneta.[1]

Izvori

[uredi | uredi kod]
  1. „PARTIZANSKI KOMANDANT NA SLOVENAČKOM EVRU”. Arhivirano iz originala na datum 2011-03-23. Pristupljeno 2012-12-12. 

Literatura

[uredi | uredi kod]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]