Prijeđi na sadržaj

Dipol

Izvor: Wikipedija

Dipol je par jednakih ali suprotnih naboja razmaknutih na neko rastojanje. Dipol može biti električni ili magnetni zavisno od naboja koji ga obrazuju. Ako se rastojanje među nabojima ne menja onda je dipol stalni (permanentni). Ako se pak rastojanje menja pod uticajem spoljašnjeg agensa onda je dipol indukovan. Ako rastojanje među nabojima osciluje onda je dipol oscilatorni. Jačina dipola izražava se preko dipolnog momenta.

Po svojim dimenzijama dipol može biti makroskopski i mikroskopski. Maroskopski osilatorni dipol predstavnja zapravo najjednostavniju radio antenu. Mikroskopski dipoli nastaju tako što elektroni iz hemijske veze imaju težnju da se nađu bliže jednom hemijskom elementu nego drugom. Tako nastaje permanentni dipol, kao kod molekula CO, HCl, HF itd.

Mikroskopski dipoli imaju izvanredno veliki značaj u fizičkoj hemiji jer su oni glavni izvori rotacionih i vibracionih spektara. Jedan od osnovnih zadataka molekulske spektrohemije je da praćenjem rotacije i vibracije molekulskih dipola sazna nešto o njihovoj strukturi. Na primer, koncentracije i vrste molekula u kosmosu dobijaju se analizom rotacionih i vibracionih spektara koje emituju molekulski dipoli.