Povreda

Povreda lat. trauma
Zbrinjavanje bolesnika sa prostrelnim povredama
Specijalnost	Urgentna medicina, Traumatologija
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10	T79
ICD-9	900-957
DiseasesDB	28858
MedlinePlus	000024
eMedicine	trauma
MeSH	D014947

Povreda (trauma) je nasilno oštećenje tela (zdravlja), izazvano isključivo dejstvom spoljašnjih faktora, za razliku od oboljenja, kao prirodnog oštećenja zdravlja, koje se razvija spontano, pod uticajem kako spoljašnjih (egzogenih), tako i unutrašnjih (endogenih) činilaca .

Ako se ljudsko telo sudari sa drugim (humanim, živim ili neživim) telom, kinetička energija sudara može da izazove različite povrede (lat. trauma), rane (lat. vulnus) i u najgorem slučaju iznenadnu smrt. Povrede su najčešći i najvažniji uzrok prerane smrti i invalidnosti mladih ljudi u razvijenim zemljama. Jedna trećina svih smrti kao posledica povreda izazvane su motornim vozilima u saobraćajnim nesrećama, jedna trećina u drugim neželjenim nesrećama (najčešće izazvanim padom sa visine), a jedna trećina namernim nasiljem (samoubistvo i ubistvo). Npr. u SAD više od 150.000 povrede završava smrtnim ishodom svake godine, a veliki broj nesmrtnih trajnim invaliditetom sa velikim socijalnim i medicinskim posledicama .

Klasifikacija povreda

Povreda se prema svom izgledu osobinama, i etiološkom faktoru (načinu) na koji su nanesene dele se na;

Mehaničke povrede

Mehaničke, povrede su telesne povrede koje nastaju dinamičkim ili statičkim dejstvom mehaničke sile;

• Dinamičko dejstvo sile, nastaje prilikom sudara mahaničkog oruđa (mehaničkog tela) i ljudskog tela bilo da se jedno od ova dva tela kreće prema drugom, ili se kreću oba istovremeno. Dinamičko dejstvo sile karakteriše njeno kratkotrajno dejstvo, pri čemu mehaničko oruđe (telo) može biti u bilo kom agregatnom stanju (čvrstom, tečnom, gasovitom). Primer; kod pada i udarca.
• Statičko dejstvo sile, karakteriše, njena dugotrajna i postepena akcija. Primer; kod gnječenja ili kidanja od strane teških predmeta i drugih objekata u sporom kretanju (presa, lift itd)

U odnosu na vrstu mehaničkog oruđa koje je nanelo mehaničku povredu, povrede se dele se u dve osnovne grupe, ozlede i rane;

Ozlede

Ozlede su nespecifične mehaničke povrede, na osnovu čijih se karakteristika ne može utvrditi kojom vrstom mehaničkog oruđa su nanesene i mogu biti;

• krvni podliv, (лат. haematoma) su česta pojava kod nagnječenja nastalih u rastresitom tkivu, u kome istekla krv iz oštećenih krvnih sudova formira šupljinu ispunjenu krvlju (hematom).

Krvni podlivi u predelu seroznih opni (лат. suguillatio) ili sluzokože (лат. suffusio), takođe su prisutni kod nagnječina.

• krvni izliv
• oguljotina
• nagnječina
• rascep, prodor, proboj, provala
• razorina i raskomadina
• prelom
• iščašenje zgloba.
• uganuće

Ozlede mogu biti izazvane i drugim sredstavima, a ne samo mehaničkom silom (npr. oguljotine nastale dejstvom korozivnih otrova), a mogu nastati i pojedinim bolestima (npr. oguljotine nastale u sklopu nekih kožnih oboljenja, krvni podlivi kod hemofilije ili leukemije itd.)

Rane

Rane su mehaničke povrede, kod kojih je prekinut kontinuitet kože, i mogu biti;

• razderina - nanesene dejstvom tupine mehaničkog oruđa
• ubodina - nanesene šiljkom mehaničkog oruđa
• sekotina - nanesene oštricom mehaničkog
• ustrelina - nanesene projektilom ispaljenim iz vatrenog oružja. U grupu tzv. posebnih ustrelina izdvojene su povrede nanesene istovremenim dejstvom većeg broja projektila (povrede od sačme) i rane nastale dejstvom eksplozivnih rasprskavajućih sredstava (kasetna i ručna bomba, improvizovane ekspoloztivne naprave i dr.).

Fizičke povrede

Fizičke povrede, se na osnovu fizičkih faktora koji uzrokuju njihovog nastanak dele u tri grupe.

Termičke povrede

Izaziva dejstvo visoke ili niske temperature i mogu biti;

Termičke povrede izazvane dejstvom visoke temperature;

• Lokalne povrede, izazvane suvom (opekotine) ili vlažnom toplotom (oparotine),
• Opšte povrede, izazvane dejstvom visoke temperature na celo telo (toplotni udar tj. omarica) ili direktnim dejstvom sunčevih zraka na glavu i vrat (sunčanica).

Termičke povrede izazvane dejstvom niske temperature;

• Lokalne povrede, smrzotina, kada niska temperatura dovodi do nastanka promena na pojedinim delovima tela i
• Opšte povrede, smrznutost i (hipotermije) kada je niskoj temperaturi okolni izloženo celokupno telo.

Termičke povrede različite težini i dubine oštećenja tkiva

Električne povrede

Su povrede izazvane;

• tehničkim elektricitetom: (električna struja, električni potencijal, elektromagnetizam) - strujni udar
• atmosferskim elektricitetom (munja) - udar groma .

Povrede izazvane bukom, vibracijama i ultrazvukom

Vibrotrauma

Čovek oseća vibracija u opsegu od 25 - 8.200 Hz. Ljudi izloženi dugotrajnim vibracijama (uglavnom u profesionalnom okruženju) nakon više meseci ili godina njihovom izlaganju veći deo pojedinaca žali se na bolove u kičmenom stubu i ekstremitetima. Kod ovih osoba na rendgenu se mogu otkriti znaci ozbiljna osteoporoze. Takođe, kod ovih osoba pod dejstvom vibracija oštečen je i tonus malih krvnih sudova prstiju šake. Vazospazam i oštećenje lokalne cirkulacije naknadno dovodi do povećane osetljivosti prstiju na hladnoću a kasnije i do trofičkeih promena u koži i mišićima. Simptomi su slični onima u Rajnoovom fenomenu, koji je za razliku od vibrotraume, kongenitalni poremećaji vazomotornog tonusa.

Akustička trauma

Hronična izloženost buci (buka je svaki zvuk koji se smatra uznemirujućim i ima intenziteta iznad 50 dB), dovodi do akustične povrede (gubitka sluha i gluvoće) i remeti aktivnosti vegetativnog i centralnog nervnog sistem. Oko 65% evropske populacije redovno je izložene buci intenziteta preko 55 dB, što može izazvati osećaj neprijatnosti, agresivno ponašanje i poremećaje spavanja. Oko 10 miliona ljudi izložen je buci iznad 75 dB (najbučniji glavni grad Evrope je Atina), što je značajan stresor koji najverovatnije doprinosi povišenju krvnog pritiska, bolestima srca i teškoćama u učenju kod dece. Odnos između fizičke energije akustičkih vibracija i njihovo opažanje kao zvukova ili buke je logaritmično. Prag opažanja zvuka, fizičke energije od 0 dB do 10 dB je 100 puta veći. Energetska vrednost na pragu od 0 dB varira u zavisnosti od frekvencije zvuka, čiji je minimum u rasponu od 2 – 3 kHz.

Ultrazvučna trauma

Ultrazvuk (koji je zvučni talas frekvencije iznad 20 kHz, koji nije u stanju da objektivno registruje ljudsko uvo), ako je visokog intenziteta može dovesti do istih ili sličnih oštećenja kao vibracija i buke i pored toga što on ima i termički efekat (opekotine).

Povrede zračenjem

Su povrede izazvane dejstvom jonizujućeg zračenja, mikrotalasnog zračenja, elektromagnetnog zračenja, ultraljubičastog zračenja.

Radijacione povreda nakon nuklearne eksplozije u Japanu 1945

Asfiktične povrede

Asfiktične povrede nastaju usled nasilnog poremećaja disanja i razvrstavaju se u dve osnovne grupe prema mehanizmu nastanka ovih povreda;

Povrede koje nastaju zapušenjem disajnih puteva (sufokacije)

• Zapušenje nosa i usta
• Zapušenje ždrela i grkljana
• Zapušenje dušnika i dušnica
• Utopljenje.

Povrede koje nastaju stezanjem (strangulacije)

• Zagušenje - stezanje vrata šakom odnosno šakama
• Zadavljenje - stezanje vrata omčom koju zateže neka živa ili neživa sila
• Vešanje - stezanje vrata omčom koju pasivno zateže težina sopstvenog tela
• Stezanje ili pritisak na grudni koš.

Hemijke povrede (trovanja)

Hemijke povrede (trovanja) klasična sudskomedicinska podela razvrstava u sledeće grupe;

Povrede izazvane otrovima sa lokalnim dejstvom dele se na;

• korozivne povrede, izazvane su korozivnim otrovima - kiseline i baze i
• nadražajne povrede, izazvane nadražajnim otrovima - amonijak

Povrede izazvane otrovima sa opštim (resorptivnim dejstvom) u koje spadaju;

• parenhimski otrovi (arsen, olovo)
• krvni otrovi (ugljen-monoksid)
• nervni otrovi (alkohol, psihoaktivni lekovi, opijati)

Povrede izazvane otrovima koji imaju i lokalne i resorptivne efekte (sirćetna kiselina, živa).

Nutritivne povrede

Kao nutritivne povrede, sudska medicina proučava;

• nasilnu glad i
• nasilnu žeđ.

Sinkopalne i lipotimičke povrede

U nastanku ovih povreda važanu ulogu ima postojeće oboljenje, i one su obično posledica zadesa prilikom pada usled sinkope (kratkotrajni gubitka svesti), ili telesene klonulosti (lipotimije), ili onesvešćenosti u vezi sa tim oboljenjima. Ako se klonulost ili onesvešćenost završi smrću usled oboljenja govorimo o agonalnim povredama.

Najčešća oboljenja koja mogu da izazovu sinkopalne i lipotimičke popvrede su;

• krvarenja u mozgu,
• moždani tumori,
• epilepsija,
• srčana oboljenja,
• skleroza i sifilističko oboljenje arterija.

Lipotimičke povrede su najčešće lake povrede, obično lokalizovane na isturenim delovima tela, ali mogu biti i teške pa čak i smrtonosne. Najčešće sinkopalne i lipotimičke povrede su:

• mehaničke – u obliku oguljotina, nagnječina, krvnih podliva, razderina, sekotina, ubodina itd.
• fizičke - opekotina i oparotina,
• asfiktične - utopljenje ili zapušenje grla i dušnika.

Psihičke povrede

Psihička povreda (trauma) je vrsta oštećenja psihe koji se javlja kao rezultat traumatskog događaja. Kada psihička povreda dovode do posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), koji uključuje i fizičke promene u mozgu (izazivajući hemijske reakcije u moždanim ćelijama), kod te osobe su umanjene sposobnosti da se adekvatno nosi sa stresom.

Traumatski događaj uključuje jedan (trenutni događaj), odnosno trajne ili ponavljajuće događaje ili događaje, koje u potpunosti nadjačavaju sposobnost pojedinca da se nose sa njima. Pri tome trauma može imati i odloženo dejstvo, koja može kasniti nedeljama, godinama, (čak i nekoliko desetina godina), što zavisi od individualnih sposobnost pojedinca da se suprotstavi trenutnim okolnostima. Psihičku povredu prati i fizička povreda ili deluje nezavisno od nje.

Tipični uzroci psihičkih povreda su;

• seksualno zlostavljanje,
• nasilje,
• pretnja, ucena
• povrede iz detinjstva,
• katastrofe kao što su,

• zemljotres,
• erupcije vulkana,
• rat,
• druga masovna nasilja.

Dugoročno izlaganje situacijama; kao što je ekstremno siromaštvo ili blaži oblici zlostavljanja, kao što je verbalno zlostavljanje, može biti uzrok povrede (mada verbalno zlostavljanje može potencijalno biti traumatično i kao jedan trenutni događaj).

Različiti ljudi različito reaguju u sličnim događajima. Jedna osoba zahvaljujući svom iskustvu može prevladati traumatski događaja, dok kod druge on izaziva psihičku povredu, kao rezultat istog događaja. Drugim rečima, neće svi ljudi koji su potencijalno izloženi traumatskom događaju zadobiti psihičku povredu (traumu).

Posledice povreda

Definicija; svako organsko ili duševno oboljenje koje stoji u direktnoj ili indirektnoj vezi sa povredom smatraće se posledicom ili komplikacijom povrede

Svaka velika povreda izaziva i nespecifični adaptivne reakcije organizma koje zavise od karaktera povrede i njenog uobičajenog toka i javljaju se kao njen rezultat (presecanje krvnog suda uzrokuje krvarenje; prekid kičmene moždine dovodi do prestanka funkcije ispod mesta povrede, otvorena rana ulazna vrata za prodor infekcije i pojavu sepse...).

Primeri:

• Otvorene rane su lat. lokus minoris resistentiae ili ulazna vrata infekcija u telo. Najopasniji su one rane koje su kontaminirane anaerobne bakterija (uglavnom iz zemlje), a neisu lečene pravilno i na vreme. U takvim slučajevima one ugrožavaju život povređenog gasnom gangrenom, koj može da se razvije kao jedna ot teških posledica povređivanja.
• Udarci glave (čak i bez preloma kostiju ) često dovode do kratkog gubitka svesti - lat. commotio cerebri sa posledicama u rasponu od nekoliko sati ili dana (amnezija, vegetativni simptomi, kao što su mučnina povraćawe, nistagmus) do takvih hroničnih komplikacija kao što je posttraumatska epilepsija.
• Ponovljena male povrede mozga karakteristične za boks, mogu biti uzrok krvarenja u mikroskopskim strukturama mozga ili da dovedu do prolazne depresije zbog neuronskih i sinaptičkih metaboličkih poremećaja. Godinama posle sportske karijere mikrotraume mozga mogu se manifestovati kao ekstrapiramidalni motora poremećaj, au nekim slučajevima i ozbiljnim pogoršanjem mentalnih sposobnosti - lat. demencia pugilica .
• Prema nekim studijama povrede glave su takođe faktor rizika za razvoj Alchajmerove bolesti .

Posledice i komplikacije povreda (primeri)

Povreda	Posledica	Komplikacija
Sekotina kože	Krvarenje	Infekcija.
Kontuzija mozga	Gliozni ožiljak	Apsces mozga
Prelom golenjače	Kalus	Osteomijelitis
Blast povreda	Oštećenje uva	Gluvoća
Kraš povreda	Ishemija, Šok	Oštećenje bubrega

Komplikacije povreda, nisu uvek sadržana u prirodi povrede pa se i ne javljaju u svim slučajevima povređivanja. Za nastanak komplikacija, pored povrede, ulogu imaju i drugi faktori;

• lična svojstva organizma povređenog, su urođena ili stečena svojstva organizma izvesnih osoba, koja u različitom stepenu mogu uticati na tok i ishod povrede
• Posebna stanja organizma povređenog;
• Kvalitet lečenja
• Ostali činioci

Komplikacije povreda prema lokalizaciji mogu biti;

• Lokalne - nastaju na mestu povrede ili u njenoj okolini.
• Opšte - razvijaju se na nekom udaljenom delu ili u celom telu (nastanak gnojnih apscesa u različitim organima, sepsa, mastima ili trombima izazvana embolija).

Prema vremenu nastanka u odnosu na vreme povređivanja, komplikacije povreda mogu biti;

• Rane - razvijaju se odmah ili vrlo brzo nakon povređivanja.
• Kasne, koje se nekada mogu razviti i mesecima ili čak godinama od povređivanja.

Na vrstu posledica i komplikacija povreda mogu uticati i sledeći činioci;

• Lična svojstva ,su urođena ili stečena svojstva organizma izvesnih osoba, koja u različitom stepenu mogu uticati na tok i ishod povrede;

• životno doba,
• pol,
• urođene ili stečene anomalije,
• oboljenja i dr.

Poznato je, na primer, da su deca i stare osobe osetljivije na gubitak tečnosti, pa se kod njih šok može razviti i pri znatno manjem gubitku krvi nego kod zdrave osobe srednjeg životnog doba. Svaka manja povreda koja je za većinu osoba bezazlena, ali uzrokuje krvarenje, može kod ljudi sa hemofilijom, zbog nemogućnosti zaustavljanja krvarenja, biti opasna po život. U literaturi se obično navodi primer gde osoba posle svađe i zadobijenog šamara naglo umire usled subarahnoidalnog krvarenja iz rupturirane aneurizme arterije na osnovici mozga. Sigurno je da se šamar, koji sam po sebi predstavlja laku telesnu povredu, ne može kvalifikovati kao smrtonosna povreda iako je bio praćen smrtnim ishodom, jer u konkretnom slučaju za nastupanje smrtnog ishoda nije bila presudna priroda povrede (šamara), već posebno lično svojstvo organizma povređenog (postojeća aneurizma).

• Posebna stanja organizma, mogu bitno da utiču na tok i ishod povreda, čineći ga osetljivijim na dejstvo raznih povrednih sredstava;

• Fiziološka stanja;

• menstruacija,
• trudnoća,
• puerperijum) ili patološka stanja (oboljenja), koja su uglavnom ograničena po svom trajanju, pri čemu se neka mogu javljati više puta (npr. trudnoća) ili čak ciklično (menstruacija),

• Patološka stanja;

• razne vreste oboljenja

Medicinska kvalifikacija povrede

Medicinska kvalifikacija povrede podrazumeva utvrđivanje težine povrede na osnovu stepena oštećenja tela odnosno zdravlja, koje je tom povredom prouzrokovano, kako lokalno tako i opštom reakcijom organizma.

Ukoliko kod jedne osobe postoji više povreda, svaka povreda se posebno kvalifikuje i na kraju skupno procenjuje njihovo zajedničko dejstvo i tek na osnovu te procene vrši kvalifikacija.

„Pravilo u (sudskoj medicini-prim.autora) je da se povreda kvalifikuje na osnovu stepena oštećenja tela i zdravlja koje je ona prouzrokovala u momentu nanošenja i koje je proisteklo iz same prirode odnosno karaktera povrede. Drugim rečima, prilikom procenjivanja treba utvrditi kakvo oštećenje ta povreda izaziva kod većine ljudi, nezavisno od nekih naročitih ličnih svojstava ili stanja Na osnovu medicinskog znanja i iskustva može se, naime, predvideti taj uobičajeni tok razvoja neke povrede sa nastankom odgovarajućeg (očekivanog) oštećenja tela odnosno zdravlja“.

Kriterijumi za kvalifikaciju povreda

Kriterijumi za kvalifikaciju telesnih povreda decidirano su navedeni samo za teške telesne povrede i usklađuju se sa Krivičnim zakonom države na čijoj teritoriji se vrši njihova procena . U praksi sudske medicine u Srbiji primenjuje se pet kvalifikatornih elemenata ;

1. Opasnost po život

2. Oštećenje važnog dela tela ili važnog organa

3. Oštećenje zdravlja

4. Nesposobnost za rad

5. Unakaženost

1. Opasnost po život

Povrede, takvog karaktera koje nose sa sobom tzv. konkretnu opasnost po život povređenog, odnosno bez adekvatne lekarske pomoći može se očekivati njihov nepovoljan tok i prateći smrtni ishod, razvrstavaju se u grupu povreda opasnih po život (npr. nagnječenje mozga, rascepi jetre i slezine, klanje itd).

„Kada se za neku povredu utvrđuje opasnosti po život povređenog nije bitno da li je smrt u konkretnom slučaju stvarno i nastupila niti koliko je opasnost po život dugo trajala, već da je ta opasnost uopšte postojala i da je proistekla iz same prirode povrede“.

U skladu sa posledicama povrede, okolnostima pod kojima se povreda desila i posledicama koje su nakon toga nastale, sudska medicina razvrstava povrede na tri kategorije;

• teška telesna povreda opasna po život - koja je samom vrstom i opštom prirodom povrede uzročno-posledično povezana sa smrtnim ishodom,
• povreda potencijalno opasna po život, koja zbog ličnog svojstva ili posebnog stanja organizma povređenog, može usloviti pojavu potencijalno smrtonosnih komplikacija
• povreda opasne po život, samo ako je pod uticajem slučajnih okolnosti ili okolnosti pod kojima je povreda naneta.

2. Oštećenje važnog dela tela ili važnog organa

Važan deo tela ili važan organ je onaj deo organizma; ...koji predstavlja prirodnu celinu i ima samostalnu funkciju u sklopu celokupnog organizma (gornji udovi, posebno šake, donji udovi, posebno stopala, generativni i koitusni delovi polnih organa, organi čula...

Prilikom kvalifikacije povreda, u odnosu na važnost dela tela i organa u organizmu, veštaci sudske medicine koriste se sledećim elemenatima;

• koji deo tela ili organ je povređen
• koliki je stepen oštećenja tela (samog povređenog dela tela i celog organizma)
• trajanje tog oštećenja.

Na osnovu ovih kriterijuma u svakodnevnoj sudskoj praksi primenjuju se sledeće kvalifikacije povreda, u odnosu na važnost dela tela ili organa u organizmu;

• važan deo tela ili važan organ je teško oslabljen, privremeno ili trajno, ali u blagom stepenu,
• trajno i znatno je oslabljen neki deo tela ili organ koji nije naročito važan,
• važan deo tela ili važan organ je neznatno oslabljen u kratkom periodu i bez ikakvih posledica
• manje važan deo tela ili organ je neznatno oštećen, privremeno, znatno ili trajno

Uništenje, je povredom izazvan anatomski gubitak nekog važnog dela tela ili važnog organa ili potpuni i trajni prestanak njegove funkcije.

3. Oštećenje zdravlja

„Ovaj kvalifikatorni element odnosi se na takvo oštećenje telesnog i/ili duševnog zdravlja koje je nastupilo usled povrede, i naglašava da u ovom kontekstu narušenje zdravlja ne treba poistovetiti sa bolešću, pošto ono treba da bude posledica povrede. Primer za ovakva oštećenja zdravlja je; radijaciona povreda (povreda nastala zračenjem) koja uzrokuje aplaziju kostne srži i sledstveno teško i trajno oštećenje zdravlja, zatim posttraumatska epilepsija, posttraumatska psihoza i dr.“...

Na osnovu kriterijuma sudske medicine oštećenje zdravlja se razvrstava u sledeće kategorije;

• teško i trajno oštećenje zdravlja (spontano ozdravljenje se ne može očekivati u nekom izvesnom vremenskom periodu),
• teško i prolazno oštećenje zdravlja,
• lako i kratkotrajno oštećenje zdravlja.

4. Nesposobnost za rad

Ovaj kriterijum nije čisto medicinski kriterijum i prevazilazi njene okvire, za procenu povrede a predstavlja apsolutnu radnu nesposobnost tj. nesposobnost za obavljanje bilo kakvog posla.

5. Unakaženost

Unakaženost su trajne estetske promene na pojedinim delovima tela, nastale kao posledica povrede i koje kod okoline izazivaju neprijatne utiske (osećaj odvratnosti, zgražavanja, odbojnosti i sl). Suština unakaženosti je, što u znatnoj meri otežava budući život povređenog i može dovesti kod njega do ozbiljnih psihičkih poremećaja .

Povezano

• Rana

Literatura

• Lukić M, Pejaković S. Sudska medicina. Beograd: Privredno-finansijski vodič, 1975.
• Ćeramilac A. Opšta i specijalna patologija mehaničke traume. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1986.

Vanjske veze

• Fizički faktori kao uzrok bolesti