Adenozin-monofosfat

Adenozin-monofosfat
	5'-Adenylic acid
Identifikacija
CAS registarski broj	61-19-8
ChemSpider	5858
UNII	415SHH325A
MeSH	Adenosine+monophosphate
IUPHAR ligand	2455
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	O=P(O)(O)OC[C@H]3O[C@@H](n2cnc1c(ncnc12)N)[C@H](O)[C@@H]3O
InChI
	InChI=1S/C10H14N5O7P/c11-8-5-9(13-2-12-8)15(3-14-5)10-7(17)6(16)4(22-10)1-21-23(18,19)20/h2-4,6-7,10,16-17H,1H2,(H2,11,12,13)(H2,18,19,20)/t4-,6-,7-,10-/m1/s1 ; Kod: UDMBCSSLTHHNCD-KQYNXXCUSA-N InChI=1/C10H14N5O7P/c11-8-5-9(13-2-12-8)15(3-14-5)10-7(17)6(16)4(22-10)1-21-23(18,19)20/h2-4,6-7,10,16-17H,1H2,(H2,11,12,13)(H2,18,19,20)/t4-,6-,7-,10-/m1/s1; Kod: UDMBCSSLTHHNCD-KQYNXXCUBP
Svojstva
Molekulska formula	C10H14N5O7P
Molarna masa	347,22 g/mol
pKa	0.9, 3.8, 6.1
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Adenozin monofosfat (AMP), ili 5'-adenilna kiselina, je nukleotid koji je RNK gradivni blok. Ovo jedinjenje je ester fosforne kiseline i nukleozida adenozina. AMP se sastoji od fosfatne grupe, šećera riboze, i nukleobaze adenina.^[2]^[3] Kao supstituent on se označava prefiksom adenilil-.

Proizvodnja i degradacija

AMP se može proizvesti tokom ATP sinteze enzimom adenilat kinaza kombinovanjem dva ADP molekula^[4]:

2 ADP → ATP + AMP

Alternativno AMP se može proizvesti hidrolizom jedne visokoenergijske fosfatne ADP veze:

ADP → AMP + P_i

AMP može takođe biti formiran hidrolizom ATP u AMP i pirofosfat^[5]:

ATP → AMP + PP_i

Kad se RNK razlaže u živim sistemima, nukleozid monofosfati, poput adenozin monofosfata, se formiraju.

AMP se može regenerisati u ATP na sledeći način:

AMP + ATP → 2 ADP (adenilat kinaza u suprotnom pravcu)

ADP + P_i → ATP (ovaj step se najčešće izvodi u aerobima putem ATP sintaze tokom oksidativne fosforilacije)

AMP može biti konvertovan u IMP enzimom mioadenilat deaminaza, odstranjenjem jedne amino grupe.

U kataboličkim putevima, adenozin monofosfat može biti konvertovan u uričnu kiselinu, koja se izlučuje iz tela.

↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7.
↑ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
↑ Rosano TG, Clayson KJ, Strandjord PE (July 1976). „Evaluation of adenosine 5'-monophosphate and fluoride as adenylate kinase inhibitors in the creatine kinase assay”. Clin. Chem. 22 (7): 1078–83. PMID 179733.
↑ Kunitz M (March 1962). „Hydrolysis of adenosine triphosphate by crystalline yeast pyrophosphatase. Effect of zinc and magnesium ions”. J. Gen. Physiol. 45(4)Pt 2: 31–46. PMC 2195188. PMID 14460583.

Ming D, Ninomiya Y, Margolskee RF (August 1999). „Blocking taste receptor activation of gustducin inhibits gustatory responses to bitter compounds”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 96 (17): 9903–8. PMC 22308. PMID 10449792.
Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7.

Portal Hemija