Hidroliza
Hidroliza je hemijska reakcija koja se zasniva na raspadu molekula hemijskih jedinjenja na dva manja fragmenta pod uticajem kontakta sa vodom ili vodenom parom. U posebnom slučaju hidrolize soli to je reakcija jona sa vodom (uglavnom se stvara kisela ili bazna sredina). Hidroliza je posebna grana solvolize.
Reakcije hidrolize
urediObično se reakcija hidrolize odvija po opštom šablonu:
- A-B + H2O → A-H + B-OH
mada postoji mogućnost i za složenije mehanizme te reakcije, npr.
- A-B + 2 H2O → A-OH + B-OH + H2
koje se odigravaju u gasovitoj fazi pri visokim temperaturama, ili u uslovima elektrolize
Hidroliza je suprotan proces od hidrolitičke kondenzacije - tj. reakcije spajanja dva ili više molekula sa izdvajanjem molekula vode.[1]
Mnoge reakcije hidrolize su povratne, pri čemu smer reakcije zavisi od njenih uslova:
Npr. hidroliza estara:
- RCOOR' + H2O → RCOOH + R'OH
zahteva dodavanje određene količine vode u reakcioni sistem; ukoliko nema dovoljno vode nastaje reakcija kondenzacije tek nastale kiseline (RCOOH) i alkohola (OH), koja je ustvari ista kao i predhodna samo suprotnog smera[1]:
- RCOOH + R'OH → RCOOR' + H2O
Reakcija hidrolize nije isto što i elektrolitička disocijacija.
Disocijacija se zasniva na raspadu molekula pod dejstvom rastvarača (rastvarač može biti i voda) ali bez građenja kovalentnih veza sa njim , dok se hidratacija zasniva na stvaranju kompleksnih jedinjenja sa vodom vezanih vodoničnom vezom.
Reference
uredi- ↑ 1,0 1,1 McMurry John E. (1992). Fundamentals of Organic Chemistry (3rd izd.). Belmont: Wadsworth. ISBN 0-534-16218-5.