Пређи на садржај

Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Протеазом

Sastavljeni kompleks hslV (plavo) i hslU (crveno) iz E. coli. Smatra se da ovaj kompleks proteina toplotnog udara podseća na pretka modernog proteazoma.
Sastavljeni kompleks hslV (plavo) i hslU (crveno) iz E. coli. Smatra se da ovaj kompleks proteina toplotnog udara podseća na pretka modernog proteazoma.

Протеазоми су протеински комплекси присутни код свих еукариота и археја, и код неких бактерија. Код еукариота, они се налазе у једру и цитоплазми. Главна функција протеазома је разградња непотребних или оштећених протеина путем протеолизе, хемијске реакције којом се разлажу пептидне везе. Ензими који изводе ову реакције се зову протеазе. Протеазоми су део великог механизма којим ћелије регулишу концентрацију појединих протеина и разграђују неправилно савијене протеине. Процес деградације производи пептиде са око седам до осам аминокиселина, који се затим даље разрађују у аминокиселине и користе у синтези нових протеина. Протеини се обележавају за деградацију малим протеином званим убиквитин. Реакција обележавања је катализована ензимима убиквитинским лигазама. Везивање једног убиквитина на протеин је сигнал другим лигазама да вежу додатне молекуле убиквитина. Резултат је полиубиквитински ланац за који се везује протеазом, чиме се омогућава деградација циљног протеина.

Пут протеазомске разградње је важан за многе ћелијске процесе, укључујући ћелијски циклус, регулацију експресије гена и респонсе на оксидативни стрес. Важност протеолитичке разградње унутар ћелија и улоге убиквитина у протеолитичким путевима била је наглашена додељивањем Нобелове награде за хемију 2004. године Арону Чихановеру, Авраму Хершку и Ирвину Роузу.

Добар чланак

Милан Тепић

Милан Тепић
Милан Тепић

Милан Тепић (Комленац код Босанске Дубице, 26. јануар 1957Бјеловар, 29. септембар 1991) био је мајор Југословенске народне армије и народни херој Југославије.

Потицао је из Поткозарја, области која је у току Другог светског рата тешко страдала од усташког терора. Основну школу и гимназију је завршио у родном селу и Босанској Дубици, а 1975. године је уписао Војнотехничку академију у Загребу. Након завршетка академије, 1980. године је добио чин поручника и прву службу у гарнизону у Славонској Пожеги. Године 1986. је премештен у гарнизон у Вараждин, где се налазила механизована бригада. Као вредан и одговоран официр ванредно је 22. децембра 1990. године унапређен у чин мајора.

Током 29. септембра 1991. у Бјеловару га је затекао напад на бјеловарски гарнизон од стране припадника Збора народне гарде. Видевши да се налази у тешкој ситуацији, а не желећи да складиште муниције преда хрватским сепаратистима, Тепић је одлучио да већ раније минирано складиште дигне у ваздух, што је и учинио око 10:40 часова истог дана. Јака експлозија која је потресла цели Бјеловар, усмртила је и десетак припадника „зенги”. Непосредно пре Тепића, погинуо је војник ЈНА Стојадин Мирковић, који је одбио мајорово наређење да напусти складиште и наставио да из војног транспортера дејствује по непријатељу. За јуначки подвиг Председништво СФРЈ га је 19. новембра 1991. године одликовало Орденом народног хероја, што га чини последњим народним херојем Југославије.

Изабрани списак

Списак репрезентативних голова Александра Митровића

Александар Митровић у дресу репрезентације Србије на Светском првенству 2018.
Александар Митровић у дресу репрезентације Србије на Светском првенству 2018.

Александар Митровић је српски фудбалер који је за репрезентацију Србије од 2013. године постигао 50 голова на 76 одиграних утакмица и по томе је на 1. месту листе најбољих стрелаца репрезентације. Јуниорску каријеру започео је 2011. године у мечевима Квалификација за Европско првенство 2012. на којима је постигао 4 гола, а проглашен је најбољим играчем првенства на којем је Србија освојила златну медаљу. За репрезентацију до 21 године наступао је у квалификацијама за ЕП 2015. где је био најбољи стрелац заједно са Мичијем Батшуајијем и Андреом Белотијем са 4 гола.

Митровић је за сениорску репрезентацију дебитовао 7. јуна 2013. године против Белгије када је био члан Партизана. У Квалификацијама за Светско првенство 2018. постигао је 6 голова, док је у Лиги нација 2018/19. са истим бројем погодака био најбољи стрелац такмичења. На Светском првенству 2018. постигао је једини гол на утакмици против Швајцарске. У Квалификацијама за Светско првенство 2022. је на прве две утакмице постигао три гола чиме је постао најбољи стрелац репрезентације свих времена.

Недавни догађаји

Вести

Меги Смит 1970. г.
На данашњи дан

29. септембар

Ричард II
Занимљивости

Да ли сте знали

Краљ Александар I Карађорђевић Ујединитељ
Краљ Александар I Карађорђевић Ујединитељ

Изабрана слика

Хала 1 Београдског сајма, рад архитекте Милорада Пантовића и грађевинских инжењера Бранка Жежеља и Милана Крстића. Грађена је у периоду између 1954. и 1957. године у оквиру комплекса Београдски сајам. Купола распона 109 метара до 1965. године била је највећа на свету. Београдски сајам једно је од највреднијих дела српске послератне архитектуре.
Хала 1 Београдског сајма, рад архитекте Милорада Пантовића и грађевинских инжењера Бранка Жежеља и Милана Крстића. Грађена је у периоду између 1954. и 1957. године у оквиру комплекса Београдски сајам. Купола распона 109 метара до 1965. године била је највећа на свету. Београдски сајам једно је од највреднијих дела српске послератне архитектуре.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,7 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 694.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 384.621 корисник отворио налог, а од тога је 750 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти