Пређи на садржај

Patanđali

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Patandžali)
Patanđali
Patañjali – Modern art rendering in Patanjali Yogpeeth, Haridwar
Moderni umetnički prikaz Patanđalija
Mesto rođenjaIndija
Mesto smrtiIndija
Zanimanjemudrac, pisac

Patanđali (хинд. पतञ्जलि) bio je mudrac u Indiji, koji se smatra autorom brojnih radova na sanskritu. Njegov najpoznatiji rad je zbirka Joga sutre, koje važe za najvažniji tekst klasične joga filozofije. Nije sasvim izvesno da je Patanđali autor svih dela koja mu se pripisuju, jer postoji niz istoimenih, poznatih istorijskih autora. Brojna istraživanja izvedena tokom prošlog veka bila su posvećena izučavanju istorije i identiteta ovog autora ili ovih autora.[1][2]

Istoimeni autori

[уреди | уреди извор]

Među važnijim istoimenim autorima su:[3][4][5]

Autor Mahabhasija

[уреди | уреди извор]

Autor Mahabhasija, drevnog traktata o sanskrtskoj gramatici i lingvistici, zasnovanog na Astadjaji od Paninija. Život ovog Patanđalija se datira u sredinu 2. veka pre nove ere, o čemu se zapadni i indijski naučnici slažu.[6][7][8] Ovaj tekst je naslovljen kao bhasja ili „komentar” Katjajana-Paninijevog dela po Patanđaliju. Pošto je veoma poštovan u indijskim tradicijama široko je poznat i jednostavno kao Maha-bhasja ili „Veliki komentar”. Tekst je veoma energičan, dobro obrazložen i obiman da je ovaj Patanđali već 2000 godina autoritet koji se smatra poslednjim gramatičarem klasičnog sanskrita, a da su mu Panini i Katjajana prethodili. Njihove ideje o strukturi, gramatici i filozofiji jezika uticale su i na naučnike drugih indijskih religija, poput budizma i džainizma.[9][10]

Sastavljač Joga sutre

[уреди | уреди извор]
  • Sastavljač Joga sutre, teksta o teoriji i praksi joge,[11] [2]i ugledni naučnik hinduske filozofije Samkhja.[12][13] Smatra se da je ovaj Patanđali živeo između 2. veka p.n.e. i 4. veka n.e., pri čemu najveći broj naučnika prihvata period između 2. i 4. veka n.e..[14][11][15] Joga sutre su jedan od najvažnijih tekstova indijske tradicije i temelj klasične joge.[16] [2]Tekst o indijskoj jogi je u srednjovekovnom dobu bio prevođen na četrdeset indijskih jezika.[17]

Autor Patanđalatantre

[уреди | уреди извор]

Autor medicinskog teksta pod nazivom Patanđalatantra. Taj tekst je citiran i navođen u mnogim srednjovekovnim tekstovima vezanim za zdravstvene nauke, a Patanđali se pominje kao medicinski autoritet u mnogim sanskrtskim tekstovima kao što su Jogaratnakara, Jogaratnasamukaja i Padartavijnana.[18] Postoji četvrti hinduistički naučnik po imenu Patanđali, koji je verovatno živeo u 8. veku i napisao komentar o Čaraka Samhiti, i taj tekst se nazivae Karakavartika.[19] Prema nekim indijskim naučnicima moderne ere, npr. P. V. Šarma, dva medicinska naučnika koja se zovu Patanđali, bi mogli biti ista osoba. Međutim ta osoba je vrlo verovatno različita od Patanđalija koji je napisao klasik sanskritske gramatike Mahabhasja.[19]

Jedan od 18 tamilskih sidhara

[уреди | уреди извор]

Patanđali je jedan od 18 sidhara u tradiciji Tamil sidhe (Šiva).[20]

Ostala pominjanja

[уреди | уреди извор]

Patanđali se danas pominje u invokacijama i oltarima u nekim oblicima moderne posturalne joge, kao što su ajengar joga[21] i aštanga vinjasa joga.[22]

Život

[уреди | уреди извор]

Luis Reno je jedan od naučnika koji su sugerisali da Patađali koji je pisao o jogi i Patanđalija koji je napisao komentar Paninijeve gramatike nisu ista osoba.[23][24] Godine 1914, Džejms Vud je izneo stanovište da se radi o istoj osobi.[25] Godine 1922, Surendranat Dasgupta je prezentirao seriju argumenata kojima se preliminarno predlaže da su autor teksta Gramatike i teksta Joge jedna osoba.[26]

Stajalište da su to verovatno dva različita autora generalno je prihvaćeno,[27][28] mada neki zapadni učenjaci smatraju da se radi o jedinstvenom entitetu.[29][30]

Deo pripadnika indijske tradicije je smatrao da je jedan Patanđali napisao traktate o gramatici, medicini i jogi. Ovo je ovekovečeno u stihu koji je Bhodža napisao na početku svog komentara Jogasutri zvanog Radžamartanda (11. vek), i u sledećem stihu koji je pronađen u tekstu Šivarama iz 18. veka:[31]

योगेन चित्तस्य पदेन वाचां मलं शरीरस्य च वैद्यकेन। योपाकरोत्तं प्रवरं मुनीनां पतञ्जलिं प्राञ्जलिरानतोस्मि॥

Prevod: Klanjam se sa sklopljenim rukama eminentnom mudracu Patanđaliju, koji je nečistoće uma uklanjao jogom, govora gramatikom, i tela medicinom.

O ovoj tradiciji govori Meulenbeld[18] koji tu „relativno kasnu“ ideju prati do Bhodže (11. vek), na koga je možda uticao stih Bhartrharija (oko 5. veka) koji govori o jednom stručnjaku za jogu, medicinu i gramatiku, koji međutim nije imenovan. Nijedan poznati tekst na sanskrtu pre 10. veka ne navodi da jedan i isti Patanđali staji iza sva tri traktata.[32]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Raghavan, V.; et al. (1968). New Catalogus Catalogorum. 11. Madras: University of Madras. стр. 89—90.  lists ten separate authors by the name of "Patañjali."
  2. ^ а б в Kotarac, Mihailo; Котарац, Михаило (2023). Patanđali: Joga sutre: savremeno čitanje. Beograd: M. Nikolić. ISBN 978-86-905140-0-7. 
  3. ^ Ganeri, Jonardon. Artha: Meaning, Oxford University Press 2006, 1.2, p. 12
  4. ^ Radhakrishnan, S.; Moore, C.A., (1957). A Source Book in Indian Philosophy. Princeton, New Jersey: Princeton University, ch. XIII, Yoga, p. 453
  5. ^ Gavin A. Flood, 1996.
  6. ^ Sures Chandra Banerji (1989). A Companion to Sanskrit Literature: Spanning a Period of Over Three Thousand Years, Containing Brief Accounts of Authors, Works, Characters, Technical Terms, Geographical Names, Myths, Legends and Several Appendices. Motilal Banarsidass. стр. 233. ISBN 978-81-208-0063-2. 
  7. ^ Scharf, Peter M. (1996). The Denotation of Generic Terms in Ancient Indian Philosophy: Grammar, Nyāya, and Mīmāṃsā. American Philosophical Society. стр. 1—2. ISBN 978-0-87169-863-6. 
  8. ^ Cardona, George (1997). Pāṇini: A Survey of Research. Motilal Banarsidass. стр. 267—268. ISBN 978-81-208-1494-3. 
  9. ^ Scharfe, Hartmut (1977). Grammatical Literature. Otto Harrassowitz Verlag. стр. 152—154. ISBN 978-3-447-01706-0. 
  10. ^ Harold G. Coward; K. Kunjunni Raja (2015). The Encyclopedia of Indian Philosophies, Volume 5: The Philosophy of the Grammarians. Princeton University Press. стр. 3—11. ISBN 978-1-4008-7270-1. 
  11. ^ а б Maas, Philipp A. (2006). Samādhipāda: das erste Kapitel des Pātañjalayogaśāstra zum ersten Mal kritisch ediert (на језику: German). Aachen: Shaker. ISBN 978-3832249878. 
  12. ^ Dasgupta, Surendranath (1992). A History of Indian Philosophy, Volume 1, p.229 Motilal Banarsidass Publications. ISBN 8120804120
  13. ^ Phillips, Stephen H.,(2013). Yoga, Karma, and Rebirth: A Brief History and Philosophy, Columbia University Press. ISBN 0231519478
  14. ^ Bryant 2009, стр. xxxiv, 510 with notes 43-44.
  15. ^ Michele Desmarais (2008), Changing Minds: Mind, Consciousness and Identity in Patanjali's Yoga Sutra, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120833364, pages 16-17 with footnotes
  16. ^ Desmarais, Michele Marie (2008). Changing Minds : Mind, Consciousness And Identity In Patanjali'S Yoga-Sutra And Cognitive Neuroscience. Motilal Banarsidass. стр. 15—16. ISBN 978-81-208-3336-4. , Quote: "The YS is widely acknowledged to be one of the most important texts in the Hindu tradition and is recognized as the essential text for understanding classical Yoga".
  17. ^ White 2014, стр. xvi.
  18. ^ а б Meulenbeld, G. Jan (1999). History of Indian Medical Literature, vol. I part 1. Groningen: E. Forsten. стр. 141—44. ISBN 978-9069801247. 
  19. ^ а б Meulenbeld, G. Jan (1999). History of Indian Medical Literature, vol. I part 1. Groningen: E. Forsten. стр. 143—144, 196. ISBN 978-9069801247. 
  20. ^ Feuerstein, Georg. „Yoga of the 18 Siddhas by Ganapathy”. Traditional Yoga Studies. Архивирано из оригинала 23. 09. 2019. г. Приступљено 17. 3. 2019. 
  21. ^ „Invocation to Patanjali”. Iyengar Yoga (UK). Приступљено 31. 8. 2019. 
  22. ^ „Sharath Jois”. Kpjayi.org. Архивирано из оригинала 10. 01. 2018. г. Приступљено 31. 8. 2019. 
  23. ^ Louis Renou (1940). „On the Identity of the Two Patañjalis”. Ур.: Narendra Nath Law. Louis de La Vallée Poussin Memorial Volume. Calcutta. стр. 368—73. 
  24. ^ Sharma, P. V. (1970). चरक-चिन्तन (चरकसंहिता का ऐतिहासिक अध्ययन) (Carak-cintan. Carakasaṃhitā kā aitihāsik adhyayan). Vārāṇasī: Caukhamba Saṃskṛt Saṃsthān. стр. 23—43. ; Sharma, P. V. (1992). History of Medicine in India. New Delhi: Indian National Science Academy. стр. 181—82. ; Tripāṭhī, Yogendra Kumār (1987). न्यायसूत्र एवं चरक-संहिता. Vārāṇasī: Trividhā Prakāśan. стр. 26—27. ; Woods, James Haughton (1914). The Yoga-system of Patañjali: or, the ancient Hindu doctrine of Concentration of Mind Embracing the Mnemonic Rules, called Yoga-sūtras, of Patañjali and the Comment, called Yoga-bhāshya, attributed to Veda-Vyāsa and the Explanation, called Tattvaiçāradī, of Vāchaspati-miçra. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. стр. xv—xvii. .
  25. ^ Woods, James Haughton (1914). he Yoga-system of Patañjali: or, the ancient Hindu doctrine of Concentration of Mind Embracing the Mnemonic Rules, called Yoga-sūtras, of Patañjali and the Comment, called Yoga-bhāshya, attributed to Veda-Vyāsa and the Explanation, called Tattvaiçāradī, of Vāchaspati-miçra. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. стр. introduction. 
  26. ^ Surendranath Dasgupta (1992). A History of Indian Philosophy. Reprint: Motilal Banarsidass (Original: Cambridge University Press, 1922). стр. 230—238. ISBN 978-81-208-0412-8. 
  27. ^ James G. Lochtefeld (2002). The Illustrated Encyclopedia of Hinduism: N-ZНеопходна слободна регистрација. The Rosen Publishing Group. стр. 506–507. ISBN 978-0-8239-3180-4. 
  28. ^ David Gordon White (2014). The "Yoga Sutra of Patanjali": A Biography. Princeton University Press. стр. 34—38. ISBN 978-1-4008-5005-1. 
  29. ^ Diane Collinson; Kathryn Plant; Robert Wilkinson (2013). Fifty Eastern Thinkers. Routledge. стр. 81—86. ISBN 978-1-134-63151-3. 
  30. ^ Michael Edwards (2013). The Oxford Handbook of Civil Society. Oxford University Press. стр. 273—274. ISBN 978-0-19-933014-0. 
  31. ^ Patañjali; James Haughton Woods (transl.) (1914). The Yoga Sutras of Patañjali. Published for Harvard University by Ginn & Co. стр. xiv—xv. 
  32. ^ Chandramouli S. Naikar (2002). Patanjali of Yogasutras. Sahitya Akademi. стр. 13—14. ISBN 978-81-260-1285-5. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Patanđali&oldid=28507773”