Шампињон
Шампињон | |
---|---|
Agaricus biosporus | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Поткласа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Биномно име | |
Agaricus biosporus |
Шампињон (Аgaricus bisporus) је врста печурака, квалитетна јестива гљива, дивљи предак и еквивалент гајених шампињона.[1] Може да расте у великом броју и налази се највише на отпадном земљишту и ђубриштима називају се и крањоли.[2]
Станиште и сезона раста
[уреди | уреди извор]Расте на ђубришту и покрај путева, понекад у живим оградама и на малим плантажама, али врло ретко у трави. Шампињони расту од почетка до краја лета.
Идентификација
[уреди | уреди извор]Клобук је пречника 5-10 cm, има облик дугмета, а пред отварање је скоро раван. На површини има пахуљасте љуспице. Боја варира од беличасте до браон. Стабљика је дуга 3-5 cm и беле је боје, са изразитим прстеном испод клобука. Листићи су ружичасти, а старењем потамне. Месо је бело, временом постаје црвенкасто и има изразит печуркасти мирис. Отисак спора је браон.[2]
Једно од најважнијих правила код брања гљива је да се млади, неразвијени примерци не беру, јер их није поуздано детерминисати. На пример, неразвијени шампињон и сунчаница у тој фази могу се заменити са једном од најотровнијих гљива на свету - зелена пупавка (Amanita phalloides).[3]
Употреба у исхрани
[уреди | уреди извор]Шампињон је јестива гљива, квалитетна, врло је укусна и пријатног гљивљег мириса.
Чување
[уреди | уреди извор]Шампињон је мала печурка и добро се суши, било цела или исецкана на кришке.
Припрема у кулинарству
[уреди | уреди извор]Како ова печурка често расте на ђубриштима или на грубом земљишту, најбоље је да се клобук темељно очисти, одсецањем базе стабљике и њеним пресецањем.[2]
Отровне врсте које се могу помешати са шампињоном
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beograd: BGV logik. стр. 261. ISBN 978-86-912677-0-4.
- ^ а б в Džordan, Piter (2007). Praktična enciklopedija pečuraka. Zemum: JRJ. стр. 29. ISBN 978-86-7609-484-4.
- ^ „U našim šumama raste najotrovnija pečurka na planeti - zelena pupavka”. PortalAnalitika. Архивирано из оригинала 22. 03. 2019. г. Приступљено 22. 3. 2019.
Литература
[уреди | уреди извор]- Džordan, Piter (2007). Praktična enciklopedija pečuraka. Zemum: JRJ. стр. 29. ISBN 978-86-7609-484-4.
- Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beograd: BGV logik. стр. 261. ISBN 978-86-912677-0-4.