Barijum sulfat

Barijum sulfat
Identifikacija
CAS registarski broj	7727-43-7
MeSH	Barium+sulfate
RTECS registarski broj toksičnosti	CR060000
ATC code	V08BA01
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	[Ba+2].[O-]S([O-])(=O)=O
InChI
	InChI=1S/Ba.H2O4S/c;1-5(2,3)4/h;(H2,1,2,3,4)/q+2;/p-2 ; Kod: TZCXTZWJZNENPQ-UHFFFAOYSA-L
Svojstva
Molekulska formula	BaSO4
Molarna masa	233.43 g/mol
Agregatno stanje	beli kristali
Gustina	4.5 g/cm3
Tačka topljenja	1580 °C
Rastvorljivost u vodi	0.00115 g/L (18 °C)
Ksp	1.08×10-10 (25 °C)
Фармакологија
Bioraspoloživost	zanemarljivo oralnim putem
	; ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Barijum-sulfat je neorgansko hemijsko jedinjenje hemijske formule BaSO₄.

Nalaženje

U prirodi se javlja kao barit.^[1]

Dobijanje

Može se dobiti mešanjem rastvora neke barijumove soli i sulfata. Nastaje kao beli talog.^[1]

Fizičko-hemijska svojstva

To je bela čvrsta supstanca. Toplota na njega ne utiče ako je ispod 1500 °C. Veoma je slabo rastvorljiv u vodi. Međutim barijum-hidrogensulfat je umereno rastvoran u vodi, a dobija se u reakciji barijum-sulfata sa koncentrovanom sumpornom kiselinom. Kada se barijum-sulfat redukuje sa ugljenikom dobija se barijum-sulfid. Reaguje i sa natrijum-karbonatom u višku na povišenoj temperaturi^[1]:

BaSO₄ + Na₂CO₃ → BaCO₃ + Na₂SO₄

Upotreba

Upotrebljava se u proizvodnji boje (tzv. permanentno belilo). Takođe je i punilo za gumu, a koristi se i kao dodatak u proizvodnji hartije kako bi joj povećao neprozirnost i težinu.^[1]

Barijum-sulfat koristi se i kao kontrastno sredstvo u radiologiji, za vizuelizaciju gastrointestinalnog trakta. Primenjuje se kao suspenzija, pri čemu su veličina čestica i kristalni oblik veoma važni u spravljanju stabilne suspenzije.^[2] Daje se peroralno, uz odgovarajuće korigense ukusa, i to u značajnoj količini jer je neophodno adekvatno punjenje organa, ili alternativno u vidu klistira, za ispitivanja debelog creva. Barijum-sulfat je pogodno kontrastno sredstvo jer relativno velika masa barijumovog jezgra uslovljava dobru apsorpciju rendgenskog zračenja, dok je on sam gotovo potpuno nerastvoran u vodi, organskim rastvaračima, alkalijama i kiselinama. Imajući u vidu visoku toksičnost barijumovih jona, većina farmakopeja propisuje da primenjeni barijum-sulfat ne sme sadržati više od 10 ppm rastovornih barijumovih soli. Količina supstance koja se apsorbuje iz GIT-a nije merljiva.

Reference

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
↑ Sote Vladimirov, Dobrila Živanov-Stakić: Farmaceutska hemija, II deo, Farmaceutski fakultet, Beograd, 2006.

[mel-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.

[2] Sote Vladimirov, Dobrila Živanov-Stakić: Farmaceutska hemija, II deo, Farmaceutski fakultet, Beograd, 2006.

[1]

[2]