Srebro nitrat je neorgansko jedinjenje sa formulom AgNO3. Ovo jedinjenje je prekurzor mnogih drugih jedinjenja srebra, kao što su jedinjenja koja se koriste u fotografiji. On je daleko manje senzitivan na svetlost od halida.[5][6][7]

Srebro nitrat
Silver nitrate
Silver nitrate
Identifikacija
CAS registarski broj 7761-88-8 DaY
PubChem[1][2] 24470
ChemSpider[3] 22878 DaY
UNII 95IT3W8JZE DaY
ChEBI 32130
ChEMBL[4] CHEMBL177367 DaY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula AgNO3
Molarna masa 169.87 g mol−1
Agregatno stanje beli čvrsti materijal
Gustina 4.35 g cm−3
Tačka topljenja

212 °C, 485 K, 414 °F

Tačka ključanja

444 °C, 717 K, 831 °F (razlaže se)

Rastvorljivost u vodi 1.22 kg/L (0 °C)
2.16 kg/L (20 °C)
4.40 kg/L (60 °C)
7.33 kg/L (100 °C)
Rastvorljivost rastvoran u etanolu i acetonu
Opasnost
EU-klasifikacija Corrosive C
Opasan po životnu sredinu N
NFPA 704
0
2
0
 
R-oznake R8,R34, R50/53
S-oznake (S1/2), S26, S45, S60, S61

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

U čvrstom srebro nitratu, joni srebra imaju trigonalno planarnu koordinaciju.[8]

Sinteza i struktura

uredi

Kristali srebro nitrata se mogu dobiti rastvaranjem metala srebra u rastvor azotne kiseline te zatim uparavanjem rastvora.

3 Ag(s) + 4HNO3(aq) → 3 AgNO3(aq) + 2 H2O (l) + NO(g)

U čvrstom srebro-nitratu, joni srebra su raspore]eni u planarnoj ravni sa 3 koordinate (oblik jednakostraničnog trougla).[9]

Reakcije

uredi

Srebro-nitrat pokazuje brojne reakcije, ali se u laboratoriji i analitičkoj hemiji koristi uglavnom za dokazivanje hloridnog jona (Cl-).

AgNO3 + NaCl → AgCl↓ + NaNO3
AgNO3 + HCl → AgCl↓ +HNO3

Ukoliko se u raskvoru nađu srebrni i hloridni joni, oni stvaraju karakteristični beli, sirast talog.

Srebro-nitrat takođe može da reaguje sa karbonatima i hidrogenkarbonatima:

2 AgNO3 + Na2CO3 → Ag2CO3↓ + 2 NaNO3

Ako se izloži svetlosti, ili ako stoji na svetlom i tooplom mestu, razlaže se prema jednačini:

2 AgNO3 → 2 Ag + O2 + 2 NO2

Upotreba

uredi

Baza za dobijanje drugih jedinjenja srebra

uredi

Srebro nitrat je najpovoljnija so srebra u smislu troškova industrijske proizvodnje, te nudi brojne prednosti. Nije higroskopna, nasuprot fluoroboratnim i perhloratnim solima. Relativno je stabilna pri izlaganju svetlosti. Može se rastvoriti u brojnim rastvaračima. Nitratna funkcionalna grupa se može zameniti sa mnogim drugim grupama, dajući druge soli srebra. Izlažući srebro-nitrat jonima halida dobija se AgX (gde je X= Cl, Br, I itd.). U proizvodnji fotografskih filmova, srebro-nitrat reaguje sa kalijum ili natrijum halidima te se formira nerastvorna so srebro halida u fotografskom želatinu. Zatim se ona nanosi na trake tri-acetata ili poliestra. Na sličan način se dobijaju i neka jedinjenja srebra koja se koriste u pravljenju eksploziva, poput fulminata, azida ili acetilida. Tretiranjem srebro-nitrata sa bazama dobija se srebro oksid:

2 AgNO3 + 2 NaOH → Ag2O + 2 NaNO3 + H2O

Organska sinteza

uredi

Srebro nitrat se koristi na mnoge načine u sintezama organskih materija npr. kod deprotekcije ili oksidacije. Jon Ag+ reverzibilno reaguje sa alkenima, a srebro-nitrat se koristi kod razdvajanja smeša alkena putem selektivne apsorpcije. Rezultirajuće jedinjenje se može razložiti sa amonijakom oslobađajući slobodne alkene.[10]

Toksičnost

uredi

Srebro-nitrat je otrovan i uzrokuje koroziju. Ukoliko srebro-nitrat dospe na kožu, koža najprije pobeli, da bi nakon sat vremena potamnela, praveći kombinaciju metalnog srebra i srebrnih sulfida.

Reference

uredi
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  5. Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd izd.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419. 
  6. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. 
  7. „Definition of Lunar Caustic”. Arhivirano iz originala na datum 2012-01-31. Pristupljeno 2014-04-11. 
  8. P. Meyer, A. Rimsky et R. Chevalier (1978). „Structure du nitrate d'argent à pression et température ordinaires. Example de cristal parfait”. Acta Crystallographica Section B 34 (5): 1457–1462. DOI:10.1107/S0567740878005907. 
  9. P. Meyer, A. Rimsky i R. Chevalier: Structure du nitrate d'argent à pression et température ordinaires; Example de cristal parfait, Acta Crystallographica, 1978, B34, pp. 1457-1462.
  10. A. C. Cope, R. D. Bach: Trans-Cyclooctene, Organic Syntheses, Volume 5, 1973 pp. 315; Vol. 49, 1969 pp. 39.

Spoljašnje veze

uredi