Počela sam da vežbam Falun Dafu (Falun Gong) 1995. Tokom proteklih 25 godina, postepeno sam naučila kako da se marljivo kultivišem i shvatim koliko je važno učiti Fa.
Ako se osvrnem na teškoće koje sam podnela, sećam se da sam uvek održavala nepokolebljivu veru u Učitelja Lija i Dafu, i istinski doživljavala moćnu milost Učitelja i moć Dafe.
Progonjena u Pekingu
Bila sam u šoku kad sam krajem 2000. čula da je jedan praktikant, doktor dobra srca, progonjen do smrti. Odlučila sam da odem u Peking da apelujem za pravo da se vežba Falun Dafa.
Kad smo vozom stigli u Peking 23. januara, 2001, osetili smo atmosferu straha od kog su ljudi drhtali. Na putu za Trg Tjenanmen, zapazili smo policajce koji su ispitivali prolaznike. I nas su tri puta ispitivali. Što bliže Trgu, bili su stroži. Zapravo, nikome nije dopuštano da uđe na Trg.
Zato smo odlučili da odemo na Most zlatne vode razvijemo transparent s rečima „Falun Dafa je dobra!“ Ali policija nas je uhvatila i ugurala u vozilo.
Kasnije je još nekoliko drugih praktikanata ugurano u vozilo. Raspakovali smo transparente, stavili ih na prozore i povikali „Falun Dafa je dobra! Učitelj Li je nevin! Dafa je nevina!“ Policajci i pešaci izvan vozila su zgledali i šaputali.
Odvedeni smo u policijsku stanicu Džančijan i zaključani zajedno sa drugim praktikantima. Policija nas je jedno po jedno odvodila da nam uzme ime i adresu.
Kad sam ja odvedena, ugledala sam ih ako udaraju jednu praktikantkinju po licu, prvo levu pa desnu stranu. Povikala sam: „Ne udarajte je!“ Prekinuli su, pogledali me i toliko su me jako udarili u grudi da sam pala. Policajac me je uhvatio za kosu i lupio mi glavu o zid.
Mi praktikanti se nismo plašili, nismo sarađivali i nismo im dali ime i adresu. U dvorištu, policajac je bičevao praktikante. Jednom praktikantu je lice bilo krvavo, polovina lica mu je bila modra, a on je sve vreme vikao: „Faun Dafa je dobra!“
Kad smo odvedeni u zatvor Čangping, čula sam kako praktikanti pričaju o samo-spaljivanju na Tjenanmenu koje se desilo tog dana.
Svima nam je to bilo čudno: Ko se samozapalio? Tjenanmen je bilo opkoljen i nikoga nisu puštali da uđe. Kako je neko mogao doći tamo sa bocom benzina? Ko bi mogao došetati tamo bez prethodnog odobrenja? Mi smo tamo lično bili i nismo mogli ući!
U zatvoru nam je policajac tvrdio da ako mu budemo dali svoju adresu, pustiće nas kući za kinesku Novu godinu.
Praktikantkinja koja je bila sa mnom je bila zbunjena i dala je adresu. Rezultat je bio da nas je pekinška policija iz odseka za Dalijan odvela u hotel Šijanšin, koji je korišćen kao pritvor za praktikante koji su došli u Peking da apeluju.
Četiri čuvara su nam kupila karte za voz za povratak u Dalijan, i držali su nas na oku. Odlučila sam da pobegnem jer u Peking sam bila došla da bih ustala za Dafu i smatrala sam da ne treba da sarađujem sa progonom.
Kad sam otišla u toalet da operem ruke, ugledala sam rupu u spoljnim vratima. Provukla sam se, sišla do kapije i uzela taksi do železničke stanice.
Nosila sam vrlo tanku odeću, ali mi nije bilo hladno. Kupila sam kartu za Šenjang. Bila sam jako uplašena i u panici nisam umela da odem do perona voza za Šenjang. Ugledala sam policajku na drugom spratu i upitala je. Ljubazno mi je odgovorila da je ulaz na peron na prvom spratu i pokazala mi pravac. Zahvalila sam joj se i otišla.
Kad sam sišla dole, zaustavila me je grupa policajaca. Umesto da budem u panici, rekla sam sebi da se smirim i rekla sam Učitelju: „Učitelju, sve prepuštam tebi.“ Odveli su me u kancelariju i ispitivali, pretresali. Imala sam samo malo para i kartu. Nisu pronašli ništa korisno, mada su mislili da vežbam Falun Gong.
Ponovo ispred kancelarije, oni su ćaskali kad me je od gore ugledala policajka i povikala: “Što je niste pustili? Voz joj uskoro polazi.“
Pustili su me i ja sam potrčala prema peronu i ukrcala se minut pre polaska. Otišla sam kući.
Praktikantkinja koja je bila sa mnom nije mogla pobeći, i ona je vraćena u lokalni radni logor, gde je progonjena.
Sad, kad se setim tog vremena, znam da me je zaštitio Učitelj.